Državna izborna komisija (DIK) Severne Makedonije objavila je preliminarne neformalne rezultate glasanja u drugom krugu lokalnih izbora 2025. godine. Izbori su održani u 32 opštine i Gradu Skopju, a preliminarni rezultati ukazuju na to da je kandidat VMRO-DPMNE i koalicije, Orce Đorđievski, osvojio 57,40 procenata glasova birača za gradonačelnika Skopja. U isto vreme, VMRO-DPMNE i koalicija su u vodstvu u 21 od 32 opštine.
Kako je izvestio predsednik DIK-a, Boris Kondarko, do sada je obrađeno 98,25 procenata glasačkih mesta, a ukupno je glasalo 415.435 birača. Ovo predstavlja izlaznost od 41,76 procenata na nivou cele države, što ukazuje na solidan interes građana za lokalne izbore. Izlaznost, iako nije najviša, pokazuje da su birači spremni da se izjasne o lokalnim pitanjima koja ih direktno pogađaju.
U drugom krugu glasanja za gradonačelnika Grada Skopja, Orce Đorđievski je dobio 93.207 glasova, dok je kandidat Levice, Amar Mecinović, osvojio 58.994 glasa, što predstavlja 36,26 procenata ukupnih glasova. Ovaj rezultat ukazuje na jasno podeljene političke preferencije među građanima Skopja, a takođe osvetljava jačanje VMRO-DPMNE u ovom ključnom urbanom centru.
Ovi izbori su značajni ne samo zbog načina na koji će oblikovati lokalnu vlast i politiku, već i zbog šireg političkog konteksta. Naime, oni se održavaju u trenutku kada se Severna Makedonija suočava sa doživljajem političke nestabilnosti i ekonomskim izazovima. Partije se bore za podršku građana, a rezultati izbora oslikavaju stanje u društvu i stepen poverenja građana u vladajuće strukture.
VMRO-DPMNE, vođena Orcom Đorđievskim, deluje da je uspela da mobilizuje svoju bazu i obezbedi podršku ključnih biračkih grupa. S druge strane, Levice i drugi alternativni politički strukturni akteri, poput Mekinovića, suočavaju se s izazovima u pokušaju da se afirmišu u atmosferi dominacije tradicionalnih stranaka.
Izlaznost tokom izbora varira od opštine do opštine, a analize sugeriraju da je najviša zabeležena u urbanim sredinama, dok su ruralne oblasti pokazale značajno nižu aktivnost birača. Ovo daje dodatni uvid u demografske i ekonomske razlike koje i dalje postoje unutar države.
Kampanje su često bile obilježene oštrim polemikama i kritikama, a mnogi građani izražavaju zabrinutost zbog političke polarizacije. Mnogi se pitaju kako će novi gradonačelnik i izabrane opštinske vlasti adresirati važne lokalne probleme, kao što su infrastruktura, zdravstvo, obrazovanje i ekonomija. Očekuje se da će novoustanovljene vlasti imati izazovan zadatak da ostvare očekivane reforme i promene u ovim sektorima.
Društveni mediji su takođe imali značajnu ulogu tokom izbora, s brojnim kritikama i pohvalama kandidata koje su se pojavile putem društvenih mreža. Većina kandidata koristila je ove platforme za dobijanje podrške, dok su protivnici iskorišćavali priliku da istaknu slabosti svojih rivala.
Dugoročno, ovi izbori će verovatno uticati na političku scenu u Severnoj Makedoniji, naročito s obzirom na to da politički akteri pripremaju teren za buduće izborne cikluse. Pitanje kako će nova vlast raditi na resetovanju političkog dijaloga i angažovanju građana može biti presudno za politiku zemlje u godinama koje dolaze.
Kako su preliminarni rezultati još uvek podložni promenama, pažnja će biti usmerena na konačne rezultate DIK-a, koji će potvrditi ili, potencijalno, promeniti trenutne izborne tokove. Građani pratiće s velikim interesovanjem ovaj proces, s nadom da će naredno vođenje lokalnih vlasti doneti pozitivne promene u životima svakodnevnih ljudi.
