Kina je danas odbila zahtev Sjedinjenih Američkih Država za uključivanjem u trilateralne pregovore o nuklearnom razoružanju sa Rusijom, ističući da je takva inicijativa „nerazumna i nerealna“. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Guo Điakun, naglasio je da ne može da se postavi na isti nivo kada je reč o nuklearnom naoružanju kao što su to SAD i Rusija, što čini te pregovore neprihvatljivim.
Ova izjava dolazi nakon što je američki predsednik Donald Tramp tokom sastanka sa južnokorejskim predsednikom Li Džae Mjungom izjavio da je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o kontroli nuklearnog oružja, očigledno u nameri da se Kina uključi u ovaj proces. Tramp je naglasio važnost denuklearizacije i potrebu sprečavanja širenja nuklearnog oružja, dodajući da bi Rusija i Kina trebale aktivno da učestvuju u ovim naporima.
Guo Điakun je naglasio da su strateško bezbednosno okruženje i nuklearna politika Kine u značajnoj meri različiti od onih koje primenjuju SAD i Rusija. On je ponovio stav da Peking neće učestvovati u trci u naoružanju sa bilo kojom zemljom, pozivajući nacije s najvećim nuklearnim arsenalskim kapacitetima da preuzmu odgovornost za postizanje globalnog nuklearnog razoružanja.
Kina se smatra jednom od zemalja koje imaju znatno manje nuklearno oružje u poređenju sa SAD i Rusijom, koje poseduju ogromne arsenale. Prema nekim procenama, Kina poseduje između 290 i 320 nuklearnih bojevih glava, dok SAD i Rusija imaju više od 6.000 svaka. Ovaj disparitet u broju nuklearnih oružja je ključni faktor u kineskoj argumentaciji protiv uključivanja u iste pregovore o kontroli naoružanja koji uključuju ove dve zemlje.
Tramp je, s druge strane, naglasio potrebu za saradnjom u cilju smanjenja nuklearne opasnosti, istakavši da je „moć nuklearnog naoružanja postala prevelika“ i da je važno prekinuti njegovu dalju proliferaciju. Ovaj pristup, međutim, ne nailazi na isti odziv u Pekingu, gde vlasti smatraju da bi razgovori o nuklearnom razoružanju trebali uključivati pravedno raspodeljivanje odgovornosti među svim zemljama, posebno onima sa većim arsenalima.
Interesovanje Kine za pregovore o kontrolisanju nuklearnog naoružanja je također u velikoj meri određeno njihovim strateškim planovima i međunarodnim odnosima. Kineska vlada je već najavila da će učiniti sve što je u njihovoj moći da zaštite svoje nacionalne interese i sigurnost, što uključuje i očuvanje svog nuklearnog arsenala.
U međuvremenu, ministri spoljnih poslova Malezije su nedavno saopštili da će Kina potpisati sporazum o zabrani nuklearnog oružja u jugoistočnoj Aziji čim svi neophodni dokumenti budu završeni. Ova odluka je deo šireg napora da se unapredi regionalna bezbednost i spreči širenje nuklearnog naoružanja u tom delu sveta, a Kina se tako pokazuje kao aktivan igrač u globalnim pitanjima bezbednosti od strane međunarodne zajednice.
Peking je stoga zauzeo poziciju koja naglašava diskusiju o nuklearnom razoružanju isključivo u kontekstu međunarodnog prava i multilateralne saradnje, istovremeno suprotstavljajući se unilateralnim pristupima koje predlažu SAD. Guo je zaključio da svaka inicijativa koja podrazumeva razmenu informacija i pregovaranje o razvoju nuklearnih sposobnosti treba da se odvija na pravedan način, uz uvažavanje različitih nacionalnih politika i kapaciteta. Kina ostaje otvorena za dijalog, ali ne na način koji dovodi u pitanje njenu nacionalnu sigurnost ili suverenitet.
