Kina je danas podnela formalnu žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) zbog novih carina koje su uvedene od strane Sjedinjenih Američkih Država. Ova mera je samo jedan u nizu trgovinskih sukoba između dve najveće svetske ekonomije. Peking optužuje Vašington da te carine krše pravila STO i traži konsultacije kako bi se rešila ova situacija. Sekretarijat STO potvrdio je da je zaprimio zahtev za konsultacije od Kine, što označava početak formalnog procesa rešavanja spora.
Kina je istakla da je odlučila da se obrati STO s obzirom na to da smatra da je uvođenje novih carina od strane SAD-a neadekvatno i da je u suprotnosti sa međunarodnim trgovinskim pravilima. Ove carine su sastavni deo američke trgovinske politike, koja se često opisuje kao „Amerika na prvom mestu“. Sjedinjene Američke Države su, s druge strane, argumentovale da carine predstavljaju nužnu meru kako bi se zaštitili domaći interesi i industrija, kao i da se bore protiv nefer trgovinskih praksi.
Bilateralne konsultacije su prva faza u okviru formalnog rešavanja trgovinskih sporova u okviru STO. Ukoliko se ne postigne dogovor u roku od 60 dana od trenutka kada je zahtev podnet, Kina može tražiti da nadležni organ STO, smešten u Ženevi, izda presudu u vezi sa spornim pitanjem. Ovo bi moglo značajno zakomplicirati već krhke trgovačke odnose između Kine i SAD-a, s obzirom na to da su bilateralni odnosi doprineli globalnom ekonomskoj rastu u prethodnim decenijama.
Ovo nepovoljno stanje u trgovinskim odnosima između SAD-a i Kine počelo je još 2018. godine kada je tadašnji predsednik Donald Trump započeo trgovinski rat. On je uveo tarife na kineske proizvode, optužujući Kinu za nefer trgovačke prakse, kao što su krađa intelektualne svojine i suptilno manipulisanje valutom. U nasledstvu, Peking je uzvratio s vlastitim tarifama na američku robu, što je stvorilo obostrano štetne posledice po ekonomije obe zemlje.
Trgovinski rat je u međuvremenu eskalirao, uključivši mere kao što su sankcije, zabrane izvoza i ciljana usmerena delovanja na tehnološke kompanije. U jednom trenutku, delovalo je da se stvari smirujue, kada su oba niza postigla delimični sporazum, ali su sukobi uskoro ponovo izbili. Novonastala situacija dodatno komplikuje situaciju jer su globalni lanci snabdevanja već pod pritiskom usled pandemije COVID-19 i drugih geopolitičkih nesuglasica.
Analitičari ističu da je važno pratiti kako će se ovaj novi spor razvijati, jer on može imati šire posledice na globalnu ekonomiju. Kina je jedna od vodećih ekonomija u svetu, dok su Sjedinjene Američke Države najveća svetksa ekonomija, stoga bi svaki sukob između njih mogao izazvati domino efekat na tržištima širom sveta. Pored toga, ovakvi sporovi često rezultiraju povećanjem cena za potrošače, kao i usporavanjem ekonomske aktivnosti.
Svetska trgovinska organizacija se suočava sa vlastitim izazovima, dok pokušava da uvede reda u internacionalni trgovinski sistem koji je sve više na udaru nacionalističkih politika. Očekuje se da će Kina nastaviti da se bori za svoje interese u okviru WTO, dok istovremeno navodi da je spremna da razgovara sa SAD-om u nadi da će se privesti kraju trgovinski rat.
U svetlu ovih dešavanja, analiza i praćenje trgovinskih politika jačanje su nužni kako bi se sagledali mogući ishodi ovog spora. Ovo je pitanje koje ne utiče samo na Kinu i SAD, već se reflektuje na celokupno međunarodno tržište i trgovinske odnose među državama. Iz toga se može naslutiti da će trgovinska politika ostati vruća tema u nadolazećem periodu.
