Kina je donela novi zakon o influenserima koji je stupio na snagu 25. oktobra ove godine, a koji postavlja stroge uslove za kreiranje sadržaja o osetljivim temama. Odlukom ove zemlje, svi influenseri koji razgovaraju o temama kao što su medicina, pravo, obrazovanje ili finansije, moraju posedovati zvanične kvalifikacije u tim oblastima. Administracija za kibernetski prostor Kine (CAC) ističe da je cilj ovog zakona borba protiv dezinformacija i zaštita javnosti od lažnih ili štetnih informacija.
Nova regulativa obavezuje platforme kao što su Douyin (kineska verzija TikToka), Bilibili i Weibo da proveravaju kvalifikacije sadržajnih kreacija i osiguraju tačnost informacija koje se distribuiraju. Influenseri su dužni da dostave dokaz o svojoj stručnosti, što može uključivati diplome, profesionalne licence ili sertifikate, kako bi mogli govoriti o regulisanim temama. Osim toga, influenseri su obavezni da jasno naznače kada informacije dolaze iz istraživačkih radova ili kada se koristi materijal generisan veštačkom inteligencijom.
Jedan od važnih aspekata novog zakona je i edukacija korisnika o odgovornosti prilikom deljenja sadržaja na internetu. CAC zabranjuje i oglašavanje medicinskih proizvoda i dodataka ishrani, što je usmereno na sprečavanje skrivenog promovisanja proizvoda pod krinkom “edukativnog” sadržaja. Kritičari, međutim, izražavaju zabrinutost zbog mogućih negativnih posledica ovog zakona, smatrajući da bi mogao da dovede do cenzure i ograničavanja slobode izražavanja.
Jedna od ključnih tačaka o kojima se raspravlja je definicija „stručnosti“. Mnogi strahuju da će vlasti previše sužavati ovaj pojam, čime bi se stvorila dodatna moć za suzbijanje glasova koji se protive zvaničnim narativima ili nude alternativna mišljenja. Dok neki pozdravljaju mere kao potrebnu zaštitu potrošača, drugi upozoravaju na potencijalnu opasnost po kreativnost i slobodu govora.
Uspon kulturi influensera promenio je način na koji ljudi dobijaju informacije i sadržaji koje kreiraju ove ličnosti često se doživljavaju kao autentičniji i povezaniji sa publikom nego tradicionalni stručnjaci. Međutim, širenje netačnih informacija od strane influensera ima strašne posledice, a zagovornici novog zakona smatraju da je neophodno postaviti određene standarde.
Zakon je izazvao široku diskusiju među korisnicima interneta, influenserima, kao i zakonodavcima. Iako neki vide prednosti u uvođenju ovih propisa, drugi se boje da će to voditi u još veću kontrolu nad slobodom govora i smanjiti raznolikost mišljenja u kritikama državnih politika.
Kritika zakona takođe se oslanja na mogućnost da se zaustavi kreativni izraz među mladima, koji se oslanjaju na platforme društvenih medija za deljenje svojih misli, ideja i iskustava. Ovaj gest Kine da reguliše influenserski sektor može se posmatrati kao deo šire strategije vlasti da kontrolišu informacije koje cirkulišu u društvu i očuvaju dominaciju nad narativima koji se predstavljaju javnosti.
Podsećajući na važnost informisanosti i kritičkog razmišljanja, mnogi se nadaju da će se povećati pritisak na vladu da pruži transparentnije smernice u vezi sa novim zakonima. U ovom smislu, efikasnost regulacije zavisiće od njenog sprovođenja i sposobnosti društvenih medija da izdrže pritisak dok se bore za očuvanje slobode izražavanja svojih korisnika. U ovom kritičnom trenutku, važno je pronaći ravnotežu između zaštite javnosti i podrške slobodi govora, koja je suštinska za demokratska društva.
