Tokom djetinjstva, majka Adilbeka Kozybakova uvek je u frižideru imala teglu kavijara jesetre. Svakog dana stavljala ga je na komadiće hljeba sa maslacem za njega i njegovu braću i sestre. Verovala je da će ih kavijar održati zdravim. Međutim, Kozybakovu to nikada nije prijalo; smatrao je da je previše slano i „mirisalo je na more“.
Danas, više od 40 godina kasnije, s nostalgijom se prisjeća tog rituala. U prodavnicama Aktaua, grada u zapadnom Kazahstanu na obali Kaspijskog mora, prirodnog kavijara više nema. Jesetre su postale ugrožena vrsta usled prekomernog ribolova i degradacije njihovog staništa, a situacija sa morem je takođe alarmantna. Prema drastičnim predviđanjima istraživanja objavljenog u časopisu Nature, nivo Kaspijskog mora mogao bi pasti i do 18 metara, a do kraja veka čak 34% površine bi moglo nestati.
Za stanovnike poput Kozybakova, člana civilnog savjetodavnog tela za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu ekologije, ovo upozorenje je jasno već godina. „Ne moramo provoditi studije da bismo znali da se more smanjuje. To je vidljivo golim okom“, rekao je on u intervjuu za Al Jazeeru.
Kaspijsko more, smešteno između Rusije, Kazahstana, Turkmenistana, Irana i Azerbejdžana, predstavlja najveću kopnenu vodenu površinu na svetu i deo je „Centralnog koridora“, brze rute iz Kine u Evropu koja zaobilazi Rusiju. Mnogi se plaše da bi Kaspijsko more moglo podeliti sudbinu obližnjeg Aralskog jezera, koje se počelo smanjivati tokom 1960-ih zbog intenzivne upotrebe reka koje ga napajaju za navodnjavanje polja pamuka. Aralsko jezero danas zauzima samo 10% svoje izvorne površine, a njegov pad imao je razarajući uticaj na ekosistem i zdravlje ljudi.
Pored klimatskih promena, problemi Kaspijskog mora su izazvani i zagađenjem koje prouzrokuju industrijske aktivnosti i loše upravljanje vodama. Volga, najveća evropska reka, izvor je 80-85% vode koja ulazi u more. Rusko upravljanje vodama uticalo je na Kaspijsko more kroz izgradnju brana i rezervoara koji su smanjili količinu vode koja ulazi u more.
Kozybakov naglašava kako je pre stotinu godina jesetra mogla živeti decenijama bez pretnje, dok danas krivolovci i zagađenje ugrožavaju preostalu populaciju. Naftne kompanije, koje upravljaju sa tri glavna naftna polja u Kazahstanu, značajno doprinose ovoj situaciji. U februaru ove godine, advokat za zaštitu životne sredine, Vadim Ni, odlučio je da tuži vladu Kazahstana jer se ugovori sa multinacionalnim naftnim kompanijama drže u tajnosti, što onemogućava praćenje njihovog stvarnog uticaja na okolinu.
Post-sovjetska era donela je velike promene za Kazahstan, a uz konstataciju da su njegove rezerve nafte i gasa od vitalnog značaja, strane kompanije su se utrkivale da osiguraju povoljne ugovore. Međutim, uslovi koji su postavljeni omogućavaju da detalji ostanu tajni, a postavljaju pitanja o odgovornosti i uticaju tih kompanija na životnu sredinu.
Ni nije odustao i kazao je da će, ako njegova žalba ne uspe, nastaviti da traži pravdu putem međunarodnog pravnog sistema. U međuvremenu, Kozybakov se trudi da okuplja ljude i pokreće svest o hitnosti situacije. On zajedno s lokalnom upravom i civilnim društvom radi na tome da skrene pažnju vlastima na zabrinutosti građana, ukazujući na ozbiljnost opasnosti s kojima se suočavaju.
„Želimo da pokrenemo ova pitanja kako bismo vladi pokazali da su ljudi zabrinuti“, naglašava Kozybakov, dodajući da nije samo reč o ekologiji, već o budućnosti dece i unuka. Uprkos neizvesnosti s kojom se suočava, njegova predanost borbi za očuvanje Kaspijskog mora čini ga glasom nade za njegovu zajednicu.
