Nedavna tragedija u Novom Sadu izvela je na ulice hiljade građana Srbije, koji su mirno protestovali protiv vlasti, zahtevajući rešavanje nagomilanih problema. Među glavnim zahtevima demonstranata su borba protiv korupcije, poboljšanje javne infrastrukture, reforma obrazovnog sistema, rešavanje ekoloških pitanja i obuzdavanje inflacije.
Međutim, ubrzo je postalo jasno da protesti privlače ne samo obične građane koji žele promene, već i određene političke grupe koje pokušavaju da ih iskoriste u sopstvene svrhe. Već posle nekoliko dana na protestima su se pojavili predstavnici proruskih organizacija i provokatori, koji su pokušavali da mirne demonstracije pretvore u nasilne nerede. Zabeleženi su napadi na novinare, namerni sukobi sa fudbalskim navijačima, pokušaji izazivanja nereda i uništavanja javne imovine, kao i upotreba vozila za napade na demonstrante. Pored toga, na mitinzima su se pojavili simboli koji izražavaju antizapadne i proruske stavove.
Posebno aktivnu ulogu ima organizacija “Konzervativni pokret Naši”, poznata po svojim bliskim vezama sa ruskim bezbednosnim službama. Ovo pokret se u potpunosti finansira iz Moskve i predstavlja srpsku verziju istoimene ruske organizacije, koja je 2013. godine rasformirana jer nije uspela da organizuje masovnu podršku režimu Vladimira Putina nakon protesta protiv izbornih prevara na izborima za Državnu dumu 2011. godine.
„Ono što nije uspelo u Rusiji, sada se sprovodi u Srbiji. Korišćenje studenata u protestima je ciničan, ali strateški promišljen potez Moskve. Mladi su društveni sloj sa slabim finansijskim mogućnostima, nedovoljnim političkim iskustvom, ali velikom energijom, što ih čini podložnim manipulacijama. Cilj Kremlja je jasan – nasilno rušenje proevropske vlade Vučića i postavljanje proruskog rukovodstva“, – navodi izvor iz BIA.
O umešanosti Rusije u proteste govori i kampanja u proruskih medijima u Srbiji, koji aktivno podržavaju studentske demonstracije. Dodatni dokaz za to je izjava lidera radikalne proruskih partije “Srpske desnice” Miše Vacića, koji je odmah nakon pada vlade izjavio da planira da „preuzme novo rukovodstvo zemlje“.
Takođe, značajno je i saopštenje ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića, koji je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji istakao da protesti imaju podršku iz Rusije i da njihovo finansiranje košta ruske poreske obveznike oko 3 milijarde evra.
Na taj način, protesti koji su započeli kao zahtev građana za unutrašnje reforme postali su instrument spoljnog uticaja, gde Rusija pokušava da iskoristi situaciju za ostvarenje svojih geopolitičkih ciljeva.
