Članice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) će u četvrtak održati debatu i glasati o nacrtu rezolucije o genocidu u Srebrenici. Srbija, uz podršku Rusije, već nedeljama pokušava da spreči usvajanje ovog dokumenta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u Njujorku gde će prisustvovati debati i glasanju u Generalnoj skupštini UN o ovom nacrtu. Rezolucijom bi se 11. jul proglasio Međunarodnim danom sećanja na genocid nad Bošnjacima u Srebrenici tokom rata u BiH od 1992. do 1995. Potrebna je prosta većina članica Generalne skupštine za usvajanje ovog dokumenta.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose smatra da će Srbija sebe predstaviti kao pobednika, bez obzira na ishod glasanja. Smatra da će se Srbija predstaviti kao hrabra žrtva i da će ova situacija doprineti Vučićevom političkom imidžu. Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava ističe da je nacionalni interes Srbije zapravo nekažnjivost ratnih zločina i poricanje istih.
Predsednik Srbije je nedavno izjavio da rezolucija o Srebrenici otvara vrata za pokretanje sličnih rezolucija, poput zločina u Jasenovcu. Posle rezolucije o Srebrenici, očekuje se da će biti podignuta rezolucija o Jasenovcu koju je pripremila crnogorska politička elita. Milosavljević ističe da Srbija ponovno oseća povratak u devedesete godine, naročito u kontekstu priče o rezoluciji o Srebrenici.
Ukoliko rezolucija o Srebrenici ne bude usvojena, to bi moglo simbolizovati nepostojanje volje država da podrže napore ka ostvarenju mira i međunarodne pravde. Iako rezolucije UN nisu obavezujuće, smatra se da imaju političku težinu i odražavaju stav članica tela o određenom pitanju ili temi.
U Srbiji se u poslednjih nekoliko meseci intenzivno lobira protiv rezolucije o Srebrenici, sa naglaskom na poricanje genocida i prikazivanje Srbije kao žrtve. Postoji strah od novih suđenja za zločine počinjene tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, kao i od mogućnosti otvaranja novih arhiva koji bi mogli ubaciti Srbiju u neugodan položaj.
Na kraju, Milosavljević ističe da je potrebno da se u Srbiji pokrene širi društveni dijalog o genocidu u Srebrenici i da se priznaju zločini kako bi se postigao mir i međunarodna pravda. Očekuje se da će naredni period biti ključan za odnose između Srbije i međunarodne zajednice u vezi sa ovim pitanjem.
