Pametni telefoni su postali neizostavan deo našeg života, koristeći se za komunikaciju, pristup društvenim mrežama, online kupovinu i praćenje zdravlja. Ipak, nova analiza upozorava na zabrinjavajuće količine ličnih podataka koje popularne aplikacije na Android uređajima traže, često bez valjanog razloga. Prema istraživanju organizacije Which?, 20 najpopularnijih aplikacija zahteva ukupno 882 dozvole, od kojih čak 78 spada u rizične prema industrijskim standardima. Ove dozvole uključuju pristup mikrofonu, lokaciji i sposobnost pokretanja aplikacija u pozadini bez znanja korisnika.
Na vrhu liste aplikacija koje traže najviše dozvola nalazi se Xiaomi Home, koja zahteva 91 dozvolu, od čega je 5 označeno kao potencijalno rizičnih. Samsung SmartThings dolazi na drugo mesto s 82 dozvole (8 rizičnih), dok Facebook traži 69 dozvola (6 rizičnih) i WhatsApp 66 (takođe 6 rizičnih). Ove aplikacije ne samo da traže pristup informacijama već i o tome koje druge aplikacije trenutno koristite ili ste koristili, što Google nastoji da ograniči.
Zaštita privatnosti postaje sve važnija, budući da mnoge aplikacije zahtevaju pristup fajlovima i mikrofonu. Ovakva praksa je posebno problematična jer 15 aplikacija zahteva pristup fajlovima, dok 14 zahteva pristup mikrofonu. Dodatno, 16 aplikacija može otvoriti pop-up prozore iznad drugih aplikacija, a 7 ih može raditi u pozadini bez korisničkog uvida.
U istraživanju je učestvovalo 2.000 korisnika, a 66% njih izrazilo je zabrinutost zbog pristupa lokaciji, posebno jer se takve dozvole često automatski odobravaju prilikom instalacije aplikacije. Mnogi korisnici mehanički odobravaju sve dozvole, ne razmišljajući o potencijalnim posledicama. Iako veliki broj aplikacija može funkcionisati bez pristupa mnogim podacima, često nije jasno koje su dozvole stvarno neophodne.
Reakcija kompanija je raznolika. Meta, koja je vlasnik Facebook-a, WhatsApp-a i Instagrama, tvrdi da njihove aplikacije ne pokreću mikrofon u pozadini bez expilicitnog pristanka korisnika. Samsung i TikTok ističu da se drže zakona o zaštiti podataka. Međutim, problem ostaje u tome što većina korisnika odobrava dozvole ne razmišljajući o rizicima.
Kako bi se zaštitili, korisnici mogu proveriti koje dozvole aplikacije već imaju putem podešavanja telefona. Preporučuje se da se ne odobravaju pristupi mikrofonu, kameri i fajlovima ukoliko to nije neophodno. Korisnici bi takođe trebali koristiti verzije aplikacija koje ne zahtevaju registraciju ili pružaju veće kontrole nad podacima. Pored toga, najbolje je instalirati aplikacije iz proverenih izvora i izbegavati one sa lošim recenzijama u vezi sa privatnošću.
U kratkom, dok se tehnologija razvija i naše zavisnosti od pametnih telefona rastu, ključno je zadržati kontrolu nad ličnim podacima koje delimo. Budući da su aplikacije često plaćene cenom naše privatnosti, korisnici bi trebali biti svesni kako bi se zaštitili od potencijalnih rizika koje ovakvi zahtevi nose. Razumevanje dozvola koje aplikacije zahtevaju može pomoći korisnicima da donesu informisanije odluke i zaštite svoje lične podatke dok uživaju u prednostima digitalnog sveta.
