Koliko često treba da se tuširamo jedno je od onih pitanja koja svako rešava po sopstvenom osećaju. Dok jedni ne mogu da zamisle dan bez dva tuširanja, drugi smatraju da je dovoljno povremeno osvežavanje. Stručnjaci ističu da nisu svi delovi tela jednako zahtevni kada je higijena u pitanju – neki su prioritet i treba ih prati svakog dana, dok drugima nije potrebno toliko pažnje.
Na delovima tela gde ima mnogo znojnih žlezda bakterije se najbrže razmnožavaju. Zato pazuh, genitalna regija i prostor između prstiju na nogama zahtevaju svakodnevno pranje. Znoj sam po sebi nije prljav, ali u kontaktu sa bakterijama stvara neprijatan miris i može izazvati iritacije kože. Redovno pranje ovih delova tela je ključno za održavanje higijene i sprečavanje neprijatnih mirisa.
Ruke su najčešći prenosilac mikroba i zato ih je potrebno prati više puta dnevno – nakon toaleta, pre i posle pripreme hrane, ali i čim dođete kući. Ovako se značajno smanjuje rizik od infekcija i trovanja hranom. Lice takođe treba prati svakog dana, jer ga neprestano dodirujemo, često nesvesno. Tako prenosimo bakterije sa ruku i drugih površina direktno na kožu lica, što može izazvati upale i iritacije.
Za kosu nije dobro da se pere svakodnevno – prečesto korišćenje šampona može isušiti teme i iritirati kožu glave. Preporučuje se pranje na svaka tri dana, osim ako se kosa brzo masti ili ste bili izloženi velikoj vrućini i znojenju. Što se tiče ostatka tela, osim kritičnih zona, dovoljno je tuširati se svaka dva dana. Naravno, tokom vrelih letnjih dana ili posle treninga prijatno je i korisno osvežiti se češće, ali nema potrebe za agresivnim sapunima pri svakom tuširanju.
Prečesta i preagresivna higijena može oštetiti prirodni zaštitni sloj kože. Kada se to dogodi, koža može postati crvena, suva i sklona iritacijama. Zato je važno naći balans – dovoljno da se osećate čisto i prijatno, ali ne toliko da narušite prirodnu ravnotežu mikroorganizama koji čuvaju zdravlje kože. Ponekad, prekomerna higijena može učiniti više štete nego koristi.
Zanimljivo je da postoje delovi tela koji nikada ne možemo u potpunosti očistiti. To su, na primer, nokti na rukama. Iako ih treba redovno prati, kratiti i održavati, u njima će se uvek nalaziti određeni broj mikroba. To je sasvim normalno, jer ljudsko telo nije predviđeno da bude sterilno. Umerena higijena je ključna za zdravlje, a umesto da težimo potpunoj sterilnosti, trebali bismo se fokusirati na održavanje ravnoteže.
Održavanje lične higijene nije samo pitanje estetike već i zdravlja. Pravilna briga o telu može sprečiti razne infekcije i zdravstvene probleme. Zbog toga je važno delovati preventivno i postarati se da se redovno prati i održava čistoća, naročito u kritičnim oblastima. S druge strane, prekomernom upotrebom proizvoda za čišćenje možemo oštetiti kožu i njene prirodne odbrane, što može dovesti do problema kao što su suvoća, iritacije i alergije.
U svakom slučaju, svako treba da prilagodi svoju rutinu čišćenja svojoj individualnoj situaciji i potrebama. Ono što odgovara jednoj osobi, možda neće odgovarati drugoj. Uzimanje u obzir sopstvenog tipa kože, aktivnosti i životnog stila može značajno uticati na to koliko često treba da se tuširate.
Na kraju, važno je napomenuti da je tjelesna higijena važan deo održavanja celokupnog zdravlja. Primenom ovih saveta, svako može pronaći pravilnu ravnotežu između čistoće i očuvanja prirodne zaštite kože.
