Prošle godine, dolazak nove administracije nije promenio osnovnu ideju o iPhone-u „Made in USA“. U trenutku kada su dodatne takse na uvoz iz Kine postale realnost, ideja o proizvodnji Apple uređaja na američkom tlu ponovo je oživela. Administracija Donalda Trampa postavila je pitanje da li Amerika ima kapaciteta da sklapa te uređaje, ali Apple nije delovao previše oduševljeno tom opcijom.
Analitičari su skeptični kada je reč o mogućnosti proizvodnje iPhone-a u SAD-u. Prema procenama ekonomista iz Bank of America, samo povećanje cena rada u Americi moglo bi dovesti do rasta cene iPhone 16 Pro modela sa trenutnih 1.200 dolara na čak 1.500 dolara. U međuvremenu, analitičiari iz Wedbusha predviđaju da bi „domaći iPhone“ mogao koštati i više od 3.500 dolara, uz potencijalna ulaganja od oko 30 milijardi dolara za premestanje 10% proizvodnje u SAD tokom naredne tri godine.
S obzirom na to da se više od 80% Apple-ovih uređaja proizvodi u Kini, proizvodnja u Americi na prvi pogled deluje logično, naročito s obzirom na visoke takse koje idu do 145% za uvoz iz Kine. Ipak, stvarnost se pokazuje složenijom. Apple se oslanja na ugovorne firme poput Foxconna, koje zapošljavaju desetine hiljada ljudi u kineskim fabrikama, dok slična radna snaga ne postoji u SAD-u u potrebnom kapacitetu i sa potrebnom stručnom spremom. Tim Kuk je 2017. naglasio da Amerika nema dovoljno inženjera sposobnih za upravljanje zahtevnim mašinama potrebnim za assembliranje iPhone-a.
Ambiciozni planovi o otvaranju velikih fabrika u SAD-u nisu imali uspeha. Na primer, Foxconn je najavljivao otvaranje fabrike u Viskonsinu sa projektovanim 13.000 radnih mesta, a u stvarnosti je otvoreno svega 1.500, i to u doba pandemije kada su proizvodne jedinice preusmerene na proizvodnju zaštitnih maski umesto elektronike.
Iako Apple pokušava da diversifikuje svoju proizvodnju izvan Kine, suštinska promena još uvek nije ostvarena. U Brazilu postoji fabrike koja sklapa iPhone za domaće tržište, dok je TSMC započeo proizvodnju čipova u Arizoni. Međutim, ključne komponente i dalje uglavnom dolaze iz Azije; procesori iz Tajvana, ekrani iz Južne Koreje i mnogi drugi delovi iz Kine.
Osim toga, bez poreskih olakšica i izuzeća od carina, Apple bi se suočio s dodatnim dažbinama na skoro svaki deo koji se uvozi, što bi dodatno podiglo cenu krajnjih proizvoda. Kada se uzmu u obzir sve poteskobe, stručnjaci upozoravaju da bi ukupna cena iPhone-a, ukoliko bi se celo sklapanje preselilo u Ameriku, mogla porasti čak do 91%.
Za sada se može pretpostaviti da bi najrealnija strategija za Apple bila da zadrži samo mali deo proizvodnje u SAD-u, verovatno za proizvode poput AirTags-a ili HomePod-a, kako bi se izborio za povoljnije uslove u trgovinskoj politici. U međuvremenu, Apple se nije oglašavao povodom ovih spekulacija, što dodatno doprinosi neizvesnosti o budućim planovima kompanije.
Zbog skupe i složene prirode proizvodnje elektronskih uređaja, izazovi pred Apple-om ostaju veliki. Iako će se ideja o „američkom iPhone-u“ možda dalje razvijati, put do realizacije tog koncepta je još uvek dug. Svi ovi faktori impliciraju da će laika i analitičari nastaviti da prate kako se situacija razvija, dok Apple nastoji da pronađe najbolji model za svoju proizvodnju i distribuciju.
