Da li ste ikada rekli „molim te“ ili „hvala“ ChatGPT-u? Naizgled bezazlene reči učtivosti zapravo donose značajne troškove kompaniji OpenAI, koji se mere u desetinama miliona dolara godišnje. Sem Altman, izvršni direktor OpenAI, nedavno je na društvenoj mreži X (prethodnom Tviteru) odgovorio na pitanje korisnika o tome koliko „maniri“ korisnika utiču na potrošnju struje prilikom korišćenja veštačke inteligencije. Njegov odgovor bio je jasan: desetine miliona dolara.
Iako na prvi pogled deluje kao šala, iza ovog izraza krije se ozbiljna tema, budući da generativna veštačka inteligencija troši velike količine energije, naročito tokom procesa obrade podataka i generisanja odgovora u realnom vremenu. Drugim rečima, što su upiti korisnika duži i sadržajniji, to je veća potrošnja resursa. Kako Altman kaže, finiji ton i duži zahtevi zahtevaju više „rada“ od strane veštačke inteligencije, što rezultira i višim troškovima.
Da li se isplati biti ljubazan prema AI? Zanimljivo je da stručnjaci poput Kurtisa Biversa iz Microsoft Copilot tima tvrde da ljubaznost, jasnoća i profesionalnost u komunikaciji sa AI asistentima mogu značajno poboljšati rezultate. Tokom proizašlih istraživanja u praksi, pokazalo se da pristojan ton i jasno formulisani zahtevi dovode do detaljnijih, preciznijih i korisnijih odgovora od AI.
Bivers takođe ukazuje da AI „odražava“ stil komunikacije korisnika, što znači da ako se korisnik ponaša pristojno, AI će to odraziti kroz ton i sadržaj svojih odgovora. Ovo može značiti da se dodatna učtivost može isplatiti, čak i ako troškovi korišćenja AI-asistenta idu u milionske iznose.
S druge strane, istraživanje sprovedeno među više od hiljadu ispitanika ukazuje na to da 66 odsto ljudi namerno bira nepristojne izraze prema AI, očekujući brže i kraće odgovore. Ova želja za efikasnošću može ukazivati na promenu kulture komunikacije koja se odvija beleženjem kako se ljudi ophode prema veštačkoj inteligenciji. Zanimljivo je da je 12 procenata ispitanika priznalo da su ljubazni „iz straha“, što može postaviti pitanje o budućnosti međuljudskih odnosa sa AI.
Pitanje o ljubaznosti prema veštačkoj inteligenciji može biti i šira tema koja uključuje etiku, psihologiju i tehnologiju. Dok neki veruju da je efikasnost prioritet, drugi se pitaju o stanju i razvoju ljudskih vrednosti u doba kad tehnologija igra sve veću ulogu u svakodnevnim životima.
Kako se AI razvija i postaje sofisticiranija, možda će postati važno ne samo način na koji se komunikacija gradi, već i stavi do znanja ono što korisnici očekuju od ovakvih sistema. Biti ljubazan prema AI može postati pravilo u digitalnom dobu, dok naši nivoi očekivanja prema tehnologiji nastavljaju da se menjaju.
Na kraju, pitanja koja se postavljaju u vezi sa ovom temom ukazuju na potrebu za razumevanjem kako svet tehnologije utiče na svakodnevnu kulturu komunikacije. Pitanja o finom ponašanju prema svojim digitalnim asistentima odražavaju širu diskusiju o etici u tehnologiji i o tome kako ljudi vode računa o svojim manirima u interakcija sa mašinama koje postaju sve sličnije ljudima.
Dok se tehnologija nastavlja razvijati, jedno je sigurno: način na koji se opredeljujemo da komuniciramo sa veštačkom inteligencijom može imati široke posledice, kako za naše lične odnose tako i za društvo u celini. Dali je ljubaznost prema AI stvar kulture, straha, ili prosto dobra navika, ostaje da se vidi.
