Već duže vreme postoji zabrinutost oko velike potrošnje struje i vode potrebne za rad veštačke inteligencije. Svi mi koristimo AI usluge svakodnevno, a kako se ova tehnologija širi, raste i njena energetska potrošnja. Kompanija Google je nedavno objavila podatke koji osvetljavaju razmere potrošnje struje prilikom korišćenja njihovog Gemini AI asistenta. Prema ovim podacima, pojedinačni tekstualni upit potroši oko 0,24 vata-sati, što je otprilike jednako potrošnji koju ima televizor koji radi devet sekundi.
Pored struje, tu je i pitanje potrošnje vode, koja se koristi za hlađenje servera. Tokom jednog upita, potroši se oko 2,26 mililitara vode, što je svega nekoliko kapljica. Ovo može delovati zanemarljivo, ali kada se uzmu u obzir milijarde upita koje se svakodnevno šalju, ona količina vode postaje značajna.
Slična poređenja ranije je dao i OpenAI, kompanija poznata po razvoju ChatGPT-a. Oni su izračunali da prosečan upit njihovog sistema troši 0,34 vata-sati energije, što je otprilike jednako potrošnji rerne koja radi jednu sekundu. Ova poređenja pokazuju da svakodnevni korisnici AI tehnologija doprinose ukupnoj potrošnji energije, iako su pojedinačni iznosi naizgled mali.
Iako se očekuje da će pojedinačni upiti postajati energetski efikasniji zahvaljujući napretku u razvoju čipova i servera, nagli rast upotrebe AI tehnologija ima za posledicu značajno povećanje ukupne potrošnje struje u data centrima širom sveta. Ovo izaziva zabrinutost među ekolozima i upozorava na potrebu za održivijim rešenjima koja bi smanjila potrošnju resursa.
Treba napomenuti da ove procene ne obuhvataju ogromnu količinu energije koja se troši tokom procesa treniranja AI modela na velikim bazama podataka. Ovaj proces zahteva znatno više resursa nego samo korišćenje AI-a, što dodatno komplikuje sliku o energetskim potrebama ovih tehnologija. Radeći sa velikim modelima, kao što su oni u AI, potrebne su ogromne količine energije i resursa kako bi se sistemi trenirali i optimizovali.
Dok se veliki napori ulažu u razvoj efikasnijih rešenja, postoji potreba za smanjenjem energetskih troškova i uticaja na životnu sredinu. Razvijanje zelenih data centara i korišćenje obnovljivih izvora energije su samo neka od mogućih rešenja koja mogu pomoći u smanjenju negativnog uticaja ovih tehnologija na planetu.
Vlada i organizacije širom sveta već su počele da razmišljaju o regulativama i politikama koje bi promovisale održivije korišćenje energije u tehnologiji. Ove mere bi mogle da uključuju podsticaje za kompanije koje koriste obnovljive resurse ili penale za one koje troše više energije nego što je potrebno.
U zaključku, iako razvoj veštačke inteligencije donosi mnoge prednosti po pitanju produktivnosti i efikasnosti, važno je da se potrošnja resursa pažljivo prati i upravlja. Korišćenje AI tehnologija mora biti praćeno odgovarajućim istraživanjima i razvojem strategija kako bi se osiguralo da napredak ne dođe na račun našeg okruženja. Takođe, edukacija korisnika o potrošnji resursa i podsticanje na korišćenje održivijih tehnologija mogao bi biti ključni deo budućeg razvoja i implementacije veštačke inteligencije.
