Različita alkoholna pića – votka, džin, rakija, viski, vino, pivo – imaju različite sastojke i različit procenat alkohola, što prouzrokuje različite efekte na organizam. Važno je razmatranje da li se vreme apsorpcije alkohola razlikuje u zavisnosti od vrste konzumiranog pića. Ključni faktor koji utiče na dejstvo alkohola je unos hrane, gde pun stomak može umanjiti koncentraciju alkohola za četvrtinu. Nasuprot tome, prazan stomak brže upija alkohol, a unos vode takođe ima uticaj. Genetski faktori, pol, starost i brzina konzumiranja takođe igraju ulogu u tome.
Štaviše, vreme apsorpcije alkohola varira u zavisnosti od vrste pića, pri čemu žestoka pića se najbrže apsorbuju. Mešanje žestokih pića sa slatkim bezalkoholnim napicima može ubrzati povećanje nivoa alkohola u krvi. Koncentracija alkohola u različitim vrstama pića (procenat etanola) takođe igra ulogu u ovom procesu. Na primer, vino sadrži od 14 do 20%, dok pivo ima između 3 i 8% alkohola.
Žestoka pića se proizvode destilacijom prethodno fermentisanog pića, dok pića poput vina, piva, šampanjca, jabukovače ili vermuta nastaju fermentacijom šećera ili žitarica. Što se tiče dužine zadržavanja alkohola u krvi, opšti odgovor je između 10 i 19 sati, ali to zavisi od mnogih faktora, uključujući vrstu pića i unos hrane. Osobi sa nivoom alkohola u krvi od 1 g/l može biti potrebno između šest i deset sati da nivo alkohola padne ispod zakonski dozvoljenog.
Čak i ispod zakonske granice, rizik od nesreće može biti povećan, pa je preporučljivo izbegavati vožnju nakon konzumiranja bilo koje količine alkohola. Savetuje se da najsigurnija vrednost nivoa alkohola u krvi bude 0,0 g/l. Važno je da se razume uticaj različitih vrsta alkoholnih pića i njihovih sastojaka kako bi se smanjio rizik od neželjenih efekata na organizam.
