Milijarder Ilon Mask, osnivač Neuralinka, izjavio je da je prvi pacijent uspešno primio moždani čip implantat i da se dobro oporavlja nakon operacije. Ova vest dolazi nakon dugih godina rada na razvoju tehnologije koja omogućava ljudima da koriste svoj mozak kako bi kontrolisali različite uređaje.
Neuralink je dobio odobrenje Američke uprave za hranu i lekove prošle godine da sprovede prvo ispitivanje na ljudima kako bi testirao sigurnost i funkcionalnost implantata. Prvi proizvod koji bi trebalo da izađe iz Neuralinka, nazvan Telepatija, obećava revolucionarne mogućnosti kada je reč o povezivanju mozga i računara.
Ovo ispitivanje se sastoji od bežičnog kontakta između mozga i računara kako bi se procenila bezbednost i efikasnost implantata i hirurškog robota. Cilj je omogućiti ljudima sa kvadriplegijom ili paralizom sva četiri uda da kontrolišu različite uređaje samo mislima. Iako je studija počela prošlog septembra, kompanija nije otkrila mnogo detalja o samom ispitivanju.
Neuralink je takođe bio meta kritika zbog kršenja bezbednosnih protokola, a kompanija je ranije ovog meseca kažnjena zbog narušavanja pravila u vezi sa transportom opasnih materijala. Prošlog novembra, četiri američka zvaničnika su tražila istragu da li je Mask prevario investitore o sigurnosti moždanog implantata.
Uprkos svim ovim izazovima, tehnologija Neuralinka otvara mnoga pitanja o etici i bezbednosti. „Link“, implantat veličine pet novčića, se invazivnom hirurgijom postavlja u ljudski mozak i predstavlja veliki korak napred u neurotehnologiji. Kompanija je prošle godine imala više od 400 zaposlenih i prikupila najmanje 363 miliona dolara, prema podacima Pitchbook.
Ilon Mask nije jedini koji pokušava da napreduje u ovoj oblasti. Sinhron, australijski proizvođač implantata, takođe radi na sličnoj tehnologiji i nedavno je uspešno ugradio svoj prvi uređaj pacijentu iz SAD. Za razliku od Neuralinka, Sinhronov implantat ne zahteva invazivnu hirurgiju i predstavlja alternativu za ljude koji nisu spremni na takav zahvat.
Obe tehnologije otvaraju mnoge mogućnosti za tretiranje neuroloških oboljenja i povreda, ali istovremeno postavljaju brojna pitanja o etici, bezbednosti i privatnosti pacijenata. Dok se tehnologija Neuralinka još uvek testira i razvija, očekuje se da će njen uticaj na medicinu i tehnologiju biti značajan u narednim godinama.
