Tišina odražava vrhunsku spoznaju tajne i smisla večnosti univerzuma, i teško ju je definisati. Ova sveobuhvatna, religiozna, duhovna i filozofska tišina inspirisala je radove kompozitorke Nataše Bogojević, koja već tri decenije živi i stvara u Čikagu. Njen rad bio je premijerno izveden u Beogradu na koncertu „Sonoriteti tišine“ u Kulturnom centru Beograda, a deo je Fulbrajt projekta koji je omogućio njen boravak i saradnju sa studentima i profesorima Univerziteta umetnosti i Fakulteta muzičke umetnosti.
Na koncertu su izvedene kompozicije „Kirije“, „Kirije Elison“ i „Kasija“ za sopran, kao i gudački kvartet i „Pauzis“, delikatno komponovana muzika koja je obuhvatila i savremeni ples. Gudački kvartet „Maslačak“ i sopran Andriana Spasojević, uz podršku studenata FMU, izveli su ove kompozicije, dok su koreografiju izvele Olga Murašova i druge talentovane umetnice.
Nataša Bogojević, pijanistkinja i profesorka na Univerzitetu „De Pol“ u Čikagu, ističe da su kompozicije „Kirije“ i „Kirije eleison“ izraz intenzivne beznađa pred izazovima savremenog sveta. Inspirisana su Psalma 37:11, ove kompozicije predstavljaju molitvu potlačenih i poziv na tišinu koja donosi mir u svetu prepunom arogancije. Njihova ideja je utočište i unutrašnja čežnja za smislom, vereći da kolektivna duhovna energija može odgovoriti na potrebe duše.
Delo „Kasija“, inspirisano najstarijom poznatom kompozitorkom Kasijom Konstantinopoljskom, naglašava značaj ženske perspektive u muzici. Kasija, rođena u bogatoj vizantijskoj porodici oko 810. godine, bila je visoko obrazovana i poznata po mudrosti. Njen poznati odgovor caru Teofilu, koji je smatrao da su žene uzrok greha, postao je legendardan i doveo do njenog posvećenja religiji. Osnovala je manastir gde je postala prva igumanija i ostavila značajan trag u pravoslavnoj liturgiji.
Kompozicija „Pauzis“ premijerno je izvedena u Njujorku. Sastavljena od pet stavova – „Dah“, „Prekid“, „Tišina“, „Uvid“ i „Procesija“ – predstavlja kritiku savremene erozije ljudske povezanosti i iskustva. Nataša Bogojević naglašava kako u modernom društvu često žurimo, zanemarujući lepote svakodnevnog života. Ova kompozicija poziva na zastajanje i preispitivanje, ističući potrebu za povezivanjem s onim što je zaista bitno – sobom, drugima i prirodom.
Uz brojne nagrade i priznanja, Bogojevićeva je završila kurseve iz elektronske muzike, kamerne muzike kao i filmske muzike, a njena dela su izvođena širom sveta. Njena biografija objavljena je u knjizi „Ko je ko u svetu žena klasične muzike“, naglašavajući njen značaj u savremenoj muzici.
U trenutku kada u „Pauzis“ dolazi do tišine, Bogojevićeva prenosi važnost te tišine kao povratka sebi i sopstvenim osećanjima. U ovom delu postoji i posebno mesto za sećanje na žrtve, ističući da pauza ne znači propušteno vreme, već je put ka ponovnom povezivanju i preispitivanju onog što nas okružuje.
Na kraju, Bogojevićeva poručuje da nas tišina uči da cenimo prisustvo drugih i ljepotu života, te da se ne prepuštamo samo zahtjevima društva, već uočavamo svoje pravo mesto u svetu. U njenom delu, tišina nije samo odsustvo zvuka, već duboko iskustvo preispitivanja i duhovnog rasta. Tako, kroz muziku i umetnost, Nataša Bogojević ostavlja trag koji dotakne dušu, pozivajući nas da se obratimo tišini koja može doneti mir i razumevanje.
