Konstitutivna sednica Skupštine privremenih prištinskih institucija je danas ponovo prekinuta, što predstavlja šesnaesti put od početka njenog rada. Razlog još jednom nije postignut dogovor o načinu glasanja, posebno kada je reč o izboru predsednika skupštine. Predlog pokreta Samoopredeljenje za tajno glasanje nije dobio podršku, što je dovelo do daljih tenzija među prisutnim poslanicima. Ova situacija se nastavlja i pored ključnih pokušaja da se postigne konačni dogovor.
Sednica će biti nastavljena u subotu, 17. maja, u 10:30 časova. Ovaj prolongirani proces se može smatrati simboličnim prikazom trenutne političke krize u regionu. Na svakom od prethodnih sastanaka, Samoopredeljenje je insistiralo na tajnom glasanju, dok su se druge političke stranke, uključujući opozicioni Demokratski savez Kosova, Demokratsku partiju Kosova i Alijansu za budućnost Kosova, odlučile da odbiju ovaj predlog. Takođe, Srpska lista nije predložila članove komisije koja bi nadgledala proces tajnog glasanja.
Na današnjem sastanku, samo 55 od 111 prisutnih poslanika izrazilo je podršku formiranju komisije za tajno glasanje, što dodatno komplikuje situaciju. Kandidat pokreta Samoopredeljenje za predsednicu skupštine, Aljbuljena Hadžiju, još uvek nije uspela da postigne potrebnu podršku od 61 glasa potrebnog za izbor. Tokom prethodnih pokušaja, nikada nije obezbedila više od 57 glasova, što ukazuje na nezadovoljavajući odgovor drugih političkih frakcija.
Zbog do sada neefikasnog konstituisanja skupštine, predsednica privremenih institucija Vjosa Osmani zakazala je konsultacije sa liderima političkih stranaka, nadajući se da će tako uspeti da postigne napredak u rešavanju ovoj krizi. Osmani se suočava sa izazovima da okuplja podršku među različitim partijama, koje su prema rečima oponenta, svesno opstruisale proces formiranja vlasti.
Satuacija se dodatno komplikuje jer je konstitutivna sednica počela pre čak 30 dana, 15. aprila, na osnovu rezultata izbora održanih 9. februara. Ni jedna politička stranka nije uspela da stekne dovoljan broj mandata za samostalno formiranje vlade. Kad se pogleda trenutna raspodela mandata, pokret Samoopredeljenje ima 48 mandata, dok Demokratska partija Kosova ima 24, Demokratski savez Kosova 20, Alijansa za budućnost Kosova zajedno sa Nismom osam, a Srpska lista devet mandata. Ostale nevećinskih zajednice raspodelile su preostalih 10 mandata među različitim političkim grupacijama, što dodatno otežava situaciju.
Sve to ukazuje na to da su političke podele u Prištini duboke, a stranke nemaju volje ili sposobnosti da prevaziđu nesuglasice po pitanjima od krucijalnog značaja za dalji razvoj institucija. Pristupi i strategije koje primenjuju stranke postaju sve očigledniji, a politička scena se čini kao teren nesuglasica gde su kompromisi retki.
Kao rezultat ove političke neizvjesnosti, građani Kosova i dalje čekaju na efikasno upravljanje i stabilnost koju su očekivali nakon proteklih izbora. Mnogi se pitaju koliko će vremena proći pre nego što se postigne dogovor među političkim aktorima, te hoće li doći do značajnijih promjena u pristupu stranaka prema formiranju institucija.
U svetlu trenutnee krize, neizvesno je kako će se situacija razvijati u budućnosti, ali jedno je sigurno – politička scena na Kosovu će zahtevati hitnu i ozbiljnu reakciju svih uključenih strana kako bi se ostvario napredak ka stabilnijem i funkcionalnijem sistemu.
