Šećer je sastavni deo naše ishrane i neophodan je za pravilno funkcionisanje organizma. Međutim, važno je razlikovati zdrave i nezdrave izvore šećera, jer preterani unos nezdravih šećera može dovesti do zavisnosti i negativnih zdravstvenih posledica.
Nutricionistkinja Milka Raičević ističe da šećer ima sposobnost da izazove zavisnost kod ljudi, koji postaju razdražljivi i agresivni kada im nedostaje šećer, a njihovo ponašanje se menja nakon konzumacije istog. Zavisnost od šećera može dovesti do problema sa koncentracijom i mentalnim stanjem, jer mozak postaje zavistan od šećera.
Kako bi se smanjila konzumacija nezdravih šećera, nutricionistkinja savetuje prelazak na zdrave alternative kao što su med, urma, melasa ili trsni šećer. Takođe, preporučuje se izbegavanje industrijskih zaslađivača koji su često puni štetnih hemikalija i mogu imati negativne efekte na zdravlje.
Kada je reč o napicima, nutricionistkinja preporučuje zdrave alternative sokovima kao što su napitak od vode, limuna, nane i đumbira. Ovaj napitak, koji se ostavlja preko noći da se prožme sastojcima, može biti odlična zamena za komercijalne sokove koji često sadrže visok nivo šećera i kalorija.
Zaslađivači koji se koriste kao zamena za šećer često su četiri puta slađi od običnog šećera i mogu biti veoma nezdravi za organizam. Nutricionistkinja upozorava na štetne efekte veštačkih zaslađivača poput aspartama, neotama, saharina i sukraloze te preporučuje njihovo izbegavanje u ishrani.
Prema preporukama nutricionistkinje, normalan unos šećera trebao bi biti oko 7 kašičica dnevno, međutim, mnogi ljudi unose znatno više šećera jer se često dodaje u različite proizvode. Umesto belog hleba, jogurta ili suhomesnatih proizvoda, preporučuje se konzumacija integralnog hleba, kiselog mleka, kefira i kuvanog mesa bez aditiva.
Takođe, nutricionistkinja savetuje unošenje veće količine voća i povrća, kao i konzumiranje napitaka sa manje šećera, poput kockice crne čokolade ili soka napravljenog od pulpe dunje i vode. Ovakve promene u ishrani mogu pozitivno uticati na zdravlje organizma i dovesti do bolje koncentracije, smanjenja telesne težine, bolje probave, čistije kože i jačeg imunološkog sistema.
Odluka o prelasku sa nezdravih na zdravije alternative u ishrani može imati dugoročne koristi za organizam i opšte zdravlje. Stabilan unos zdravih šećera, zajedno sa uravnoteženom ishranom bogatom voćem, povrćem i cjelovitim namirnicama, može doprineti očuvanju zdravog načina života i smanjenju rizika od hroničnih bolesti.
