Od korona virusa do kraja 2023. godine preminulo je ukupno 18.307 pacijenata u Srbiji, dok su podaci za 2024. godinu još uvek u fazi obrade. Tokom petogodišnjeg perioda epidemije registrovano je sedam talasa, pri čemu je najizrazitiji bio talas izazvan omikron varijantom u januaru i februaru 2022. godine. Talasi alfa i delta varijanta, koji su vrhunac dostigli tokom zime i proleća 2021. godine, odgovorni su za najviše hospitalizacija i smrtnih slučajeva. Uz sve to, tokom epidemije pojavilo se još četiri soja virusa – beta, gama, omikron i flirt.
U ovom periodu, svi smo upamtili ključne fraze i izraze poput „nulti pacijent“, „lokdaun“, „socijalna distanca“, „vanredno stanje“ i „light“ verzija. Ove fraze postale su deo svakodnevnog rečnika i reflektovale su naše kolektivno iskustvo suočavanja sa nepoznatim virusom.
Prema poslednjim podacima sa zvanične platforme Covid19.rs, koji su ažurirani 25. avgusta 2024. godine, ukupan broj registrovanih slučajeva korona virusa je 2.616.785, dok je ukupan broj testiranih osoba 13.477.979. Epidemija nije štedela ni zdravstvene radnike, a među preminulima je bio i patrijarh Irinej, što dodatno oslikava ozbiljnost situacije.
Sve je počelo 6. marta 2020. godine, kada je zvanično registrovan prvi slučaj koronavirusa u Srbiji. Tada je Igor Đantar, nulti pacijent, obavestio lekare o svojim simptomima, ali se tada još nije naslućivala razmera epidemije. Nažalost, istraživanja su pokazala da je korona virus zapravo bio prisutan u Srbiji duže vreme pre zvanične potvrde.
Do 9. marta 2020. godine, mere su počele da se uvode. Ministarstvo prosvete je preporučilo odlaganje đačkih ekskurzija, a avio-kompanije su obustavile letove ka Italiji. Predsednik Aleksandar Vučić je najavio da će ulazak osoba iz ugroženih područja biti privremeno zabranjen, a situacija se iz dana u dan pogoršavala.
Ubrzo, 11. marta, održan je sastanak najvažnijih zdravstvenih stručnjaka, a već sledećeg dana stupile su na snagu prve mere, uključujući ograničenja na javna okupljanja. 15. marta proglašeno je vanredno stanje, zatvorene su škole, a građanima je naređeno da ostanu kod kuće. Ovo je bilo prvo značajno zatvaranje u zemlji, nešto što je postalo užasna realnost.
Policijski čas uveden 18. marta bio je još jedan od koraka koji su uzdrmali društvo. Građani su tada prvi put aplaudirali zdravstvenim radnicima kao znak zahvalnosti za njihov trud i borbu protiv virusa. Nažalost, prva smrtna žrtva od koronavirusa zabeležena je 20. marta, što je dodatno pojačalo osećaj straha među građanima.
Između marta i juna 2020. godine, Srbija je bila „zaključana“ više od 26,5 dana zbog policijskog časa. Merama su se pokušali kontrolisati gubici i sprečiti širenje virusa, dok su se svi pridržavali strogih pravila.
U decembru 2020. godine stigle su prve vakcine, a vakcinacija je počela 24. decembra. Ovaj trenutak označio je novu nadu u borbi protiv pandemije. Međutim, varijante virusa su se nastavljale širiti, a usledilo je nekoliko talasa, uključujući i delta soj koji je postao dominantan u 2021. godini.
Tokom leta i jeseni 2022, broj zaraženih opao je, a mnoge mere su ukinute. Ali oprez je i dalje bio na snazi. Na kraju, 15. februara 2025. godine, ministar zdravlja proglasio je kraj epidemije kovida 19 u Srbiji. Ovaj trenutak označava zatvaranje jednog od najizazovnijih poglavlja u zdravstvenom sistemu zemlje, ali sećanje na trauma i tragedije koje je epidemija izazvala ostaće zauvek u svesti naroda.
