Pred Francuskom je izuzetno izazovan period nakon što se očekuje kolaps vlade premijera Fransoa Bajrua. Naime, 8. septembra zakazano je glasanje o poverenju, koje bi moglo odrediti sudbinu njegove administracije. Na backgroundu ovih političkih turbulencija, javnost sve više reaguje na pozive za nacionalno zatvaranje, zakazano za 10. septembar. Pokret protesta, koji se prvobitno mogao smatrati fragmentisanom grupom antipolitikih aktivista raznih ideoloških usmerenja, postao je sve prisutniji, pokrećući diskusije u javnosti.
Bajru se suočava s ogromnom osudom zbog najavljenih smanjenja državne potrošnje u iznosu od 43,8 milijardi evra u budžetu za 2026. godinu, kao i planova da ukine dva državna praznika bez nadoknade za zaposlene. Ova odluka izazvala je ljutnju među građanima, a mnogi smatraju da će Bajru teško opstati na vlasti ukoliko se potezi ne promene.
U ponedeljak je Bajru izjavio da će sazvati poslanike na vanrednu sednicu, iako se procenjuje da bi to moglo biti njegovo poslednje političko delo. Već sada je jasno da ako se ništa suštinski ne promeni, njegova manjinska vlada neće preživeti predstojeće glasanje.
Planove premijera za okupljanje samo dva dana pre najavljenih protesta neki analitičari vide kao pokušaj da umanji efekat pokreta, ukoliko potencijalni demonstranti ne mogu da se suprotstave konkretnoj vladi ili budžetu. S druge strane, ukoliko se protesti održe sa velikim brojem učesnika, Makron će morati da se suoči s ozbiljnim posledicama ovog nezadovoljstva.
Prema istraživanju javnog mnjenja agencije Toluna Harris Interactive, koje je naručio RTL, čak dvoje od troje ispitanika podržava ideju „zatvaranja zemlje“ 10. septembra. Ovaj trend podrške obuhvata birače kako sa leve, tako i sa ekstremne desnice. Poređenja sa protestima Žutih prsluka, koji su se odvijali između 2018. i 2019. godine, su neizbežna, s obzirom na sličnu amorfnost i organizacione forme pokreta.
Dok su mnogi francuski političari skeptični prema 10. septembru, trostruki predsednički kandidat Žan-Lik Melanšon aktivno podržava ovu inicijativu. Melanšon, samoproklamovani levičarski populista, preporučuje sindikatima da se organizuju i pozovu na generalni štrajk kako bi izvršili pritisak na Makrona.
U slučaju da Bajru ne uspe na predstojećem glasanju, on bi mogao postati drugi premijer koji je smenjen u manje od godinu dana. Melanšon upozorava da bi Makron morao da shvati besmislenost postavljanja trećeg premijera, ako se ništa suštinski ne menja u politiku. „Ne možemo pregovarati s ovom administracijom. Moramo da ga smenimo“, naglašava Melanšon.
Jedna od najvažnijih sindikalnih organizacija u Francuskoj, CGT, već je objavila pozive na štrajkove. Melanšonova stranka, Nepokorena Francuska, najavila je da će podneti parlamentarni predlog za smenu Makrona sa malo izgleda za uspeh. Ipak, ako se demonstranti okupe 10. septembra, priče o Makronovom odlasku će dobiti na snazi.
Pozivi na Makronovu ostavku takođe se šire van radikalne levice. Čak su i neki konzervativci iz stranke Republikanci, koji su prethodno podržali Bajrua i njegovu koaliciju sa pro-Makronovskim strankama, počeli da zahtevaju njegovu ostavku. Bivši lider stranke, Žan-Fransoa Kope, izneo je predlog da Makron treba da učini „golovski“ gest i ode, aludirajući na povlačenje bivšeg predsednika Šarla de Gola nakon neuspeha na referendumu. „Makron treba da se suoči s činjenicom da ga narod više ne želi i da treba da se ponaša kao državnik“, zaključio je Kope.
Ove tenzije u političkom pejzažu Francuske ukazuju na to da se zemlja suočava s mogućim prevratom, što bi moglo značajno uticati na budućnost vlasti i stabilnost države. Razvoj događaja u narednim danima biće od ključne važnosti za oblikovanje daljeg kursa francuske politike.
