Tokom predstojećeg susreta između engleskog kralja Čarlsa i američkog predsednika Donalda Trampa, očekuje se da će kralj uputiti tajnu ponudu koja bi mogla značajno uticati na odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Kanade. Prema informacijama koje prenosi britanski tabloid „San“, cilj ove ponude biće smanjenje tenzija koje su se pojavile između dve zemlje.
Prema navodima „Sana“, trenutni planovi su da SAD postanu sledeća pridružena članica Komonvelta, organizacije koja trenutno broji 56 država. Kanada, koja je takođe članica Komonvelta, bila bi u poziciji da se suoči sa smanjenjem tenzija sa SAD-om, ukoliko dođe do ovakvog pristupa. Rat tarifama, koji je počeo u februaru, stvorio je dodatne probleme između SAD i Kanade. U tom kontekstu, Tramp je uveo carine na kanadsku robu ističući da bi Kanada mogla da izbegne te carine, ako postane 51. država SAD-a.
Kanada se u ovom slučaju nalazi pod okriljem kralja Čarlsa, koji je njen šef države. U tom smislu, pridruživanje SAD-u u Komonveltu moglo bi značajno smanjiti sadašnje nesuglasice između dve zemlje. Ova ideja nije nova; slične sugestije su prvi put iznete tokom prvog mandata Donalda Trampa u Beloj kući, kada je Kraljevsko udruženje Komonvelta (RCS) iznelo ovu ideju uz odobrenje tadašnje kraljice Elizabete.
Tema članstva SAD u Komonveltu ponovo je postala aktuelna, a očekuje se da će kralj Čarls zvanično uputiti poziv za članstvo prilikom njihovog narednog susreta. Ovi događaji predstavljaju potencijalno značajan korak u međunarodnim odnosima i mogli bi imati dalekosežne posledice na ekonomsku i političku dinamiku u regionu.
U poslednje vreme, tenzije između SAD i Kanade povećane su usled različitih trgovinskih politika i odluka koje su donete na visokom političkom nivou. Uvođenje tarifa sa jedne strane, kao i pritisak na Kanadu da se priključi SAD-u, stvorilo je osećaj nesigurnosti među kanadskim potrošačima i privrednicima. Mnogi smatraju da bi pridruživanje u Komonvelt moglo doneti stabilnost i razumevanje između ovih zemalja, dok bi istovremeno omogućilo bolju saradnju u različitim oblastima.
S obzirom na istorijske veze i sličnosti između SAD-a i Kanade, ovakav potez mogao bi biti od koristi, ali i izazvati otpore s obe strane. Kritičari ove ideje navode da takvo članstvo neće automatski rešiti sve probleme, te je potrebno nivo poverenja i saradnje koji može da se postigne dugoročnim i pomnim pregovorima.
Pravna pitanja koja se postavljaju u vezi sa ovim potencijalnim članstvom takođe su važna. Kako bi SAD postale deo Komonvelta, potrebno je izmeniti mnoge zakone i regulative koji se tiču međunarodnog prava, trgovinskih sporazuma, kao i unutrašnjih politika. Ovo može predstavljati izazov za trenutnu administraciju u Vašingtonu, s obzirom na to da je potrebno izbeći protivljenje i ununijeti sve potrebne izmene u okviru zakonodavne vlasti.
Sve u svemu, priča o potencijalnom članstvu SAD u Komonveltu budi interesovanje u međunarodnim krugovima. Očekivanja od susreta kralja Čarlsa i Donalda Trampa su velika, i svet sa nestrpljenjem iščekuje koji će rezultati proizaći iz njihovih razgovora. Da li će ovaj sastanak biti prekretnica za odnose između SAD i Kanade ili će izazvati nove tenzije, ostaje da se vidi. Ove informacije u svakom slučaju otvaraju nova pitanja o budućnosti međunarodnih odnosa i saradnje među zemljama.
