Primirje je postignuto, ali sledeća faza mirovnog plana američkog predsednika Donalda Trampa za Pojas Gaze nosi velike izazove. Glavni fokus će biti na stvaranju i održavanju mira u ovom ratom razorenom regionu, pri čemu ostaje otvoreno pitanje prisustva međunarodnih trupa i razoružanja Hamasa.
Ključni aspekti uključuju prisustvo izraelskih snaga i identifikaciju zemalja koje su spremne da pošalju vojsku u region. Izveštaji sugerišu da bi Pakistan, Azerbejdžan i Indonezija mogle biti među zemljama koje bi obezbedile trupe za međunarodne snage, čiji je cilj zaštita bezbednosti u Gazi. Međutim, nijedna zemlja nije još formalno preuzela obavezu da učestvuje.
Trampov savetnik je spomenuo Indoneziju i Azerbejdžan kao potencijalne contributore, zajedno s Egiptom, Katarom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Indonezija je jedina koja je javno izrazila spremnost da pošalje 20.000 vojnika, pod uslovom da je misija usklađena sa mandatima UN-a, što nije eksplicitno navedeno u Trampovom planu.
Prema nekim izvorima, postojale bi trupe iz Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta koje bi bile stacionirane u bazi unutar Izraela, uz američke vojnike, radi nadgledanja primirja. Pritisak na Ujedinjene nacije da igraju ključnu ulogu dolazi od Berlina i Pariza, koji žele da postanu relevantniji akteri u pregovorima o miru na Bliskom istoku.
Francusko-nemački planovi ukazuju na ambiciju da se poveća uticaj ovih zemalja, posebno nakon što su marginalizovani tokom pregovora o prekidu vatre. Nemački ministar spoljnih poslova, Johan Vadeful, istakao je da je podrška UN-a neophodna za uspostavljanje bezbednosti i administrativnog autoriteta u Gazi. Francuski predsednik Emanuel Makron je naglasio važnost međunarodnog okvira za obezbeđivanje trupa u Gazi, dok su nagoveštavali da će se angažovati na diplomatskoj fronti u Njujorku kako bi podržali ovu inicijativu.
Međutim, Trampova administracija nije jasno izrazila podršku uključivanju UN-a, s obzirom na to da njegova mirovna strategija ne predviđa specifičnu ulogu za ovu organizaciju osim pomoći. Vlasti u Izraelu i Sjedinjenim Američkim Državama se suprostavljaju ideji da UN igra bilo kakvu vojnu ulogu u Gazi, posebno nakon optužbi za genocid koje su iznete protiv Izraela.
Trampovo oslanjanje na arapske zemlje za postizanje mira može ga primorati da preispita uključivanje UN-a, s obzirom na to da arapske zemlje, uključujući Arapsku ligu, favorizuju ovu opciju. Početkom oktobra pojavila su se izveštavanja o američkim vojnicima koji bi imali ulogu nadgledanja primirja u Gazi. Predloženo je da oko 200 američkih trupa preuzme „nadgledanje“ kako bi se osigurala primena sporazuma.
Francuski predsednik je takođe najavio da će Pariz imati ključnu ulogu u budućem upravljanju Gaze, uz insistiranje na važnosti palestinskog učešća u tom procesu. Predviđa se da će bezbednost uključivati obuku palestinske policije, dok će Evropljani osigurati resurse za obnovu Gaze, procenjene na najmanje 70 milijardi dolara.
Makron je poručio da će Francuska organizovati konferenciju o humanitarnoj pomoći Gazi u saradnji s Egiptom. Ovaj plan dolazi u trenutku kada je potrebna dugoročna stabilnost i podrška za obnovu ratom razorenog područja, uz međunarodnu saradnju ključnih zemalja. U svetlu svega ovoga, jasno je da će održavanje mira u Gazi zahtevati veliki trud, posvećenost i globalno partnerstvo kako bi se izbegla dalja eskalacija sukoba.
