Direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije, Petar Petković, uputio je oštre kritike ministru unutrašnjih poslova privremenih institucija u Prištini, Dželjalju Svečlji, zbog njegovih optužbi na račun Srbije. Petković je istakao da je Srbija funkcionalna multietnička država, podsećajući na doprinos koji je ova država dala zaštiti prava manjina.
Petković je ukazao na to da Svečlja, čije je delovanje zasnovano na ideologiji koja je dovela do etničkih čišćenja u modernoj istoriji, nije prava osoba koja može da deli lekcije o pravima manjina. „Srbija je bila i ostala jedna od najfunkcionalnijih multietničkih država u Evropi, a to potvrđuju i brojne nacionalne manjine od Subotice do Bosilegrada“, poručio je Petković, naglašavajući da Svečlju smeta multietničnost Srbije, a njegov strah dolazi iz „velikoalbanske ideologije“.
Petković je takođe ukazao na ozbiljan problem povratka interno raseljenih Srba na Kosovo i Metohiju, ističući da se do danas nije vratilo 212.000 Srba, čemu doprinosi prisustvo šovinizma i mržnje. Kao primer je naveo brutalni napad jednog od Svečljinih simpatizera na srpskog maturanta u Kosovskoj Mitrovici, što ukazuje na način na koji funkcioniše „multietnička policija“ pod Svečljinom komandom.
Prema Petkovićevim rečima, čak 20 odsto Srba je napustilo Kosovo i Metohiju, podstaknuto njegovim poimanjem otvorenog društva. Tokom njegovih izjava, Petković je naglasio da je samo samoproklamovano „Kosovo“ otvoreno za one koji ne podržavaju politiku mržnje Dželjalja Svečlje i premijera Aljbina Kurtija.
Svečlja je ranije, putem društvenih mreža, ponovio optužbe da Srbija diskriminiše Albance u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, kao i da se tamo sprovodi etničko čišćenje. On je naveo da nijedan Albanac nije primljen na konkursu srpske policije u tim opštinama, ističući da je takva situacija rezultat sistemske diskriminacije.
Ove razmene mišljenja između Svečlje i Petkovića otvaraju neka važna pitanja o statusu manjina na Kosovu i Metohiji, kao i o mogućim rešenjima za problem povratka raseljenih lica. Petković se zalaže za depolitizaciju prava manjina, naglašavajući potrebu za dijalogom i saradnjom kako bi se stvorila zdrava atmosfera za sve etničke grupe.
U svetlu ove situacije, kritičari ističu potrebu za efikasnijim mehanizmima zaštite prava manjina, kao i jačanje institucionalnih okvira koji bi mogli doprineti smanjenju tenzija između različitih etničkih zajednica. Petković i njegovi saradnici pozivaju međunarodne organizacije, kao što su UN i OEBS, da se aktivnije uključe kako bi obezbedili zaštitu prava srpske manjine na Kosovu.
Ove tenzije između političkih lidera na Kosovu i u Srbiji ne deluju samo kao odraz lokalnih problema, već se mogu posmatrati i kao deo šireg obračuna između različitih nacionalnih identiteta i ideologija na Balkanu. Pitanje zaštite prava manjina je kompleksno i zahteva ozbiljan pristup i rešenja koja se zasnivaju na uzajamnom poštovanju i razumevanju.
Posmatrajući situaciju kroz prizmu multietničkog suživota, jasno je da je dijalog ključan kako bi se postigla stabilnost i mir u regionu. Dok se nastavljaju tenzije i optužbe, nada se da će se pronaći načini za pomirenje i obnovu poverenja među različitim etničkim zajednicama na Kosovu koje rado vide zajedničku budućnost.
