U okviru neformalnih konsultacija o situaciji u Bosni i Hercegovini, koje su pokrenute na inicijativu Rusije, članice Vijeća sigurnosti UN-a sastale su se iza zatvorenih vrata radi analize trenutnih događaja u ovoj zemlji. Konsultacije su se fokusirale na delovanja Milorada Dodika, predsednika bh. entiteta Republika Srpska, koji nakon prvostepene presude otvoreno deluje na rušenju ustavnog poretka i Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Ambasador Bosne i Hercegovine pri UN-u, Zlatko Lagumdžija, istaknuo je da će Rusija biti „vrlo usamljena“ u svojim nastojanjima tokom ovih konsultacija. Njegove reči oslikavaju zabrinutost međunarodne zajednice zbog Dodikovih poteza, kao i sve veću tenziju u regionu. Lagumdžija je naglasio da se radi o „puzaćem državnom udaru“, čije posledice su već evidentne. Smatra da su upravo ovi događaji doprineli eskalaciji situacije koja se u Bosni i Hercegovini razvija.
Dodikova strategija, prema rečima Lagumdžije, uključuje tri ključne faze koje vode ka desoluciji države. Prvi korak, koji se može opisati kao ignorisanje međunarodnog prava, podrazumeva uništavanje institucije Visokog predstavnika. Ova institucija je od suštinskog značaja za održavanje mira i stabilnosti u Bosni i Hercegovini.
Drugi korak se odnosi na pokušaj uništenja Ustavnog suda, koji je definisan Dejtonskim sporazumom i čija je uloga ključna za funkcionisanje pravnog sistema u zemlji. Bez Ustavnog suda, deo dejtonskih prava i garantija postaje podložan preispitivanju, što može dovesti do jačanja etničkih podela i usporavanja procesa evropskih integracija.
Konačno, treći deo Dodikove strategije odnosi se na političko raspuštanje institucija, što bi dodatno destabilizovalo BiH i otežalo postizanje kompromisa među različitim etničkim grupama. Ovaj korak bi mogao izazvati ozbiljne posledice po unutrašnju sigurnost i suverenitet zemlje, dok bi u isto vreme otežao i implementaciju reformi neophodnih za pristup EU.
Zabrinutost zbog Dodikovih akcija nije samo od strane BiH, već i međunarodne zajednice koja pomno prati situaciju. S obzirom na istorijske tenzije u regionu i oslanjanje entiteta na podršku saveznika, uključujući Rusiju, situacija je postala složenija. Svi ovi faktori ukazuju na potrebu za što bržim i efikasnijim angažovanjem međunarodnih aktera kako bi se zaustavio razvoj potencijalne krize.
U ovom trenutku, veoma je važno da zajednica stoji zajedno i reaguje na sve što bi moglo pretnju miru i stabilnosti u Bosni i Hercegovini. Lagumdžija je pozvao na jedinstvo unutar UN-a i međunarodne zajednice, naglašavajući da će otvorena podrška demokratskim vrednostima i pravnim okvirima biti ključna u narednom periodu.
Na pitanju zaštite institucija BiH i jačanja pravnog okvira, međunarodna zajednica ne može ostati pasivna. S obzirom na izazove i potencijalne flagrantne povrede prava i ustava, turniranje Vijeća sigurnosti UN-a prema stvaranju konkretnih planova za zaštitu mira i stabilnosti je imperativ. Sve u svemu, situacija u Bosni i Hercegovini zahteva hitnu pažnju i delovanje svih relevantnih subjekata, kako bi se obezbedila sigurnost i budućnost građana.
