Lešnik, jedna od najomiljenijih namirnica u svetu, zabeležio je značajan porast cene na globalnom nivou, koja je od početka godine veća za više od trećine. Ovaj skok cene povezan je sa hladnim vremenom u Turskoj, koja je važan proizvođač lešnika, gde su uništeni brojni cvetovi. Ova situacija direktno utiče na proizvođače čokolade, čija bi cena mogla dodatno rasti, s obzirom na to da je i cena kakaa, osnovnog sastojka, takođe u porastu.
U Srbiji, lešnik postaje sve važnija kultura, i to na evropskoj mapi proizvođača. Prema najnovijim izveštajima, Srbija se nalazi na četvrtom mestu u Evropi sa proizvodnjom od 8.910 tona u 2024. godini, što je dvostruko više nego pre pet godina. Prosečan prinos je oko jedne tone po hektaru, ali uz primenu svih agrotehničkih mera, može se postići i do tri tone čistih lešnika.
Na domaćem tržištu, veleprodajne cene očistite lešnika se kreću između 900 i 1.300 dinara po kilogramu, dok otkupljivači za lešnik u ljusci plaćaju između 500 i 600 dinara. Maloprodajne cene pratite prosečno oko 800 dinara po kilogramu. Proizvođači koji postižu prinose od dve tone po hektaru mogu ostvariti zaradu od čak 10.000 evra, što čini lešnik jednom od najisplativijih voćarskih kultura.
Pa ipak, iako Srbija ima potencijal za proizvodnju, domaća proizvodnja ne pokriva u potpunosti potrebe tržišta. Zbog toga Srbija uvozi lešnike u vrednosti od oko 5,5 miliona dolara, najčešće iz Severne Makedonije. Cena uvoznog lešnika bez ljuske ove godine iznosila je 7.761 dolar po toni, što je za 25% više nego prethodne godine.
S druge strane, srpski izvoz lešnika beleži znatan rast. U 2022. izvezeno je 1.428 tona očišćenog lešnika, dok je na kraju 2023. godine vrednost izvoza dostigla oko 5,9 miliona dolara, što je povećanje od 252% u odnosu na prethodnu godinu. Najveći kupci srpskog lešnika su Italija i druge zemlje sa razvijenom konditorskom industrijom, koje očigledno traže kvalitetne lešnike.
Stručnjaci smatraju da Srbija ima potencijal da smanji zavisnost od uvoza lešnika, ali i da poveća izvoz. Sa podrškom državnih subvencija i IPARD programa, unosan uzgoj lešnika može postati jedan od važnijih poljoprivrednih proizvoda za izvoz. Kako se potražnja na tržištu, kako globalnom tako i lokalnom, povećava, stručnjaci savetuju investicije u lešnik kao atraktivnu poslovnu priliku.
Prilikom razmatranja uzgoja lešnika, važno je uzeti u obzir i njegove prednosti i mane. Prednost je višestruka upotrebna vrednost i visoka potražnja, jednostavna tehnologija uzgoja, kao i dug vek trajanja zasada koji može dostići i do 50 godina. Iz tih razloga, lešnik je otporan i uspeva na mestima gde druge voćne vrste ne mogu. Međutim, osnovna mana lešnika je što zahteva strpljenje — prvi komercijalni prihodi se ostvaruju tek nakon 6 do 7 godina, pa je važno sačekati na povrat uloženih sredstava.
Uzgoj lešnika takođe podrazumeva rizik od vremenskih prilika i bolesti, koje mogu značajno uticati na prinos. No, sa višim prinosima od proseka i stabilnim maloprodajnim cenama, lešnik može pružiti dugoročne mogućnosti za dobit, često se razvijajući u porodični biznis.
Svi ovi faktori ukazuju na to da Srbija ima potencijal da postane važan igrač na tržištu lešnika, i uz pravilan pristup i podršku, ovaj sektor može doprineti ekonomskom razvoju zemlje.
