Organizacija Lekari bez granica je danas objavila zabrinjavajuće informacije o stanju neuhranjene dece u migrantskom kampu na grčkom ostrvu Samos. Ova situacija posebno je privukla pažnju javnosti nakon što su grupe za ljudska prava izrazile zabrinutost zbog loših životnih uslova u kampu.
Naime, Lekari bez granica su dijagnostikovali šestero dece, poreklom iz Sirije i Avganistana, uzrasta od šest meseci do šest godina. Sva deca su bila akutno pothranjena i hitno su zahtevala medicinsku pomoć. Prema izveštaju „Reutersa“, ovi slučajevi predstavljaju prvi zabeleženi oblik neuhranjivosti među migrantima na tom ostrvu, a situacija je dodatno alarmantna s obzirom na njihovu veoma mladu starost.
Iako Lekari bez granica upozoravaju na problem, oni ističu da nije moguće sa sigurnošću utvrditi da li je neuhranjenost dece direktno povezana sa uslovima života u kampu. Ipak, organizacija naglašava da su opasni uslovi života očigledno uticali na zdravlje mališana. Generalna direktorka grčke kancelarije Lekara bez granica, Kristina Psara, izjavila je: „Nijedno dete ne bi trebalo da pati od neuhranjenosti zbog sistemskog zanemarivanja.“
Prema podacima, deca čine oko 25% od ukupnog broja ljudi smeštenih u tom kampu, a Psara je istakla potrebu za hitnim akcijama koje bi poboljšale životne uslove. Ova izjava ukazuje na hitnu potrebu za reformama i podrškom za ranjive grupe koje se nalaze u teškim uslovima.
Organizacija Lekari bez granica zahteva od grčke vlade i Evropske unije da pruže adekvatnu pedijatrijsku negu i podršku u ishrani na Samosu, kao i da obnove finansijsku pomoć tražiocima azila koja je prekinuta u junu 2023. godine. Ovaj zahtev dolazi u trenutku kada su migranti u Samosu suočeni sa brojnim izazovima, uključujući i pristup osnovnim životnim potrebama.
Mnogi migranti su primorani da žive u pretrpanim i nehumanim uslovima, a situacija se dodatno komplikuje nedostatkom resursa i podrške od strane lokalnih vlasti i međunarodnih organizacija. Dugi niz godina, Samos i druga grčka ostrva su bila na prvoj liniji krize migranata, a uslovi u prostorima za smeštaj često su bili predmet kritike zbog nehigijenskog stanja i nedostatka osnovnih potreba kao što su hrana, voda i medicinska pomoć.
U ovom trenutku, izazov sa neuhranjenom decom ukazuje na širi problem sistemskog zanemarivanja migrantkinja i migranata, a organizacije za ljudska prava i humanitarne grupe nastoje da skrenu pažnju na ovu krizu. Kristina Psara je pozvala sve relevantne strane da hitno reaguju kako bi se obezbedila poboljšanja u sistemu pružanja pomoći i podrške migrantima, posebno ranjivim grupama poput dece.
U isto vreme, predstojeći zimski meseci dodatno otežavaju situaciju, i s obzirom na to da su temperatura i vremenski uslovi često surovi na ostrvu, hitna potreba za delovanjem postaje sve očiglednija. Stručnjaci ističu da bi stanje moglo postati još kritičnije ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere.
Organizacija Lekari bez granica, kao i druge humanitarne organizacije, rade na terenu kako bi pružile neophodnu pomoć i podršku, ali naglašavaju da je potrebna sistematska promena u pristupu prema migrantima i izbeglicama. Kriza koja se odvija na Samosu i drugim grčkim ostrvima nije samo humanitarna situacija, već i pitanje ljudskih prava koje zahteva ozbiljne odgovore i rešenja.
