Muzičar Goran Bregović stavljen je na listu nepoželjnih osoba u Letoniji, što znači da će njegovi koncerti, planirani za ovo leto, biti otkazani. Ova odluka je doneta nakon što je ministar unutrašnjih poslova Letonije izjavio da je Bregović zabranjen ulazak u zemlju zbog njegove podrške agresiji na Ukrajinu i nastupa na teritorijama koje su okupirane. Ministarski kabinet je naglasio da Letonija snažno podržava Ukrajinu i da su stavovi koje je Bregović iznosio neprihvatljivi.
Državna bezbednosna služba Letonije je navela da nastupi umetnika koji podržavaju rusku agresiju nisu u skladu s interesima nacionalne bezbednosti i mogu dodatno pojačati etničke tenzije unutar društva. Ministarstvo unutrašnjih poslova i bezbednosne službe apelovale su na organizatore kulturnih događaja da pažljivo razmotre umjetnike koje pozivaju, posebno ukoliko su ranije nastupali na okupiranim teritorijama ili javno podržavali rusku invaziju.
Prema saopštenju, Bregović je 2014. godine više puta nastupao na Krimu dolazeći iz Moskve i, kako tvrde letonske vlasti, tada je javno izražavao podršku Rusiji kao agresoru. Bregovićeva izjava nakon koncerta u Sevastopolju 2015. godine dodatno je otežala njegovu situaciju. U tom trenutku, on je govorio o „veličini koja dolazi sa Istoka i iz Rusije“ i isticao da je „Zapad uvek bio pomalo paranoičan prema Rusiji“.
Na listi nepoželjnih osoba našla se i rusko-litvanska pevačica Kristina Orbakajte, koja je takođe imala koncerte planirane u Letoniji. Ona je takođe davala javnu podršku Rusiji nakon aneksije Krima 2014. godine. Letonske vlasti ponovo su navele Bregovićeve izjave iz 2015. godine kao ključni faktor odluke da mu zabrane ulazak.
Bregović je i ranije doživeo posledice zbog nastupa na Krimu. Ove godine mu je onemogućen koncert u Moldaviji, iako je već bio sleteo u Kišinjev. Na to je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije tražilo zvanično objašnjenje od moldavskih vlasti, ali odgovor nikada nije stigao. Slična situacija dogodila se 2015. godine kada mu je zabranjen nastup na muzičkom festivalu u Poljskoj zbog sličnih razloga.
U nedavnom intervjuu za portal „Velike priče“, Bregović je govorio o svojim stavovima prema Ukrajini i Rusiji. On je uporedio tragična iskustva ratova u bivšoj Jugoslaviji sa sudbinama porodica u Ukrajini, rekavši da su mnogi ljudi verovatno pogođeni na sličan način kao tokom rata devedesetih. Ovo nije prvi put da umetnici iz ovog regiona budu „kanselovani“ zbog svojih stavova o ratu u Ukrajini.
Glumac Miloš Biković je, na primer, izbačen iz treće sezone popularne serije „White Lotus“ nakon što je Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine pokrenulo kampanju protiv njega zbog navodne podrške ruskoj agresiji. On je izrazio razočaranje zbog te odluke. Takođe, režiser Emir Kusturica je 2017. godine dobio zabranu ulaska u Ukrajinu nakon što je posetio Krim.
Ove situacije ukazuju na to koliko umetnici mogu biti podložni kritikama i sankcijama zbog svojih javnih stavova. U svetu u kojem su politički i društveni konteksti često u sukobu, umetnici se nalaze na tankoj granici između umetničke slobode i odgovornosti prema društvu. Bregovićeva situacija podseća na to kako umetnost i politika mogu biti neraskidivo povezani, te kako javni nastupi i izjave mogu imati široke posledice.
U narednom periodu, biće interesantno pratiti kako će se situacija odvijati za Bregovića i druge umetnike koji stoje na sličnom raskršću između umetnosti i politike.
