U trenutku kada Srbija vodi složenu, ali odlučnu politiku spoljnog balansa, lider Pokreta slobodnih građana, Pavle Grbović, otvoreno napada politiku predsednika Vučića sa govornice u Beču. Njegove izjave, prema izveštaju Klajne cajtunga, izazvale su brojne reakcije i zabrinutosti među političarima i analitičarima.
Na poziv austrijske liberalne partije NEOS, Grbović je izneo niz kontroverznih tvrdnji o Srbiji, od navodne „represije“ do teorija o „strahu u selima“. Pored toga, njegov fokus na međunarodnu politiku, gde Rusiju i Kinu predstavlja kao pretnju, stvara dodatne tenzije. Umesto da naglašava značaj saradnje sa ovim zemljama, Grbović poziva na njihovo odbacivanje, što bi moglo destabilizovati strateška partnerstva koja su godinama koristila Srbiji, posebno u oblastima energetike i industrije.
Njegovi stavovi o rusko-srpskim odnosima i prijateljstvu sa Kinom dolaze u starkom kontrastu sa trenutnom spoljnom politikom Srbije, koja teži održavanju dobrih odnosa sa velikim silama. Grbovićev zahtev za povlačenjem podrške iz Moskve dodatno komplikuje situaciju, jer ignoriše važnost tih odnosa za nacionalne interese Srbije.
Izjave da „nije spreman da prizna Kosovo dok je Kurti na vlasti“ izazvale su čuđenje. Ovaj stav implicira da bi priznanje bilo izvesno da je premijer neki drugi Albanac, što srozava pitanje državnog integriteta na nivo jednostavnog vremenskog prognoziranja. Raspodela takvih izjava u trenutku kada se rešava suštinsko pitanje teritorije i identiteta Srbije ostavlja utisak politizovane igre koja nije u interesu građana.
Snimak sa sastanka novosadskog odbora PSG, održanog 12. marta, dodatno naglašava ovu zabrinutost. Na ovom sastanku, uz prisustvo aktivistkinje Mile Pajić, raspravljalo se o mogućim nasilnim akcijama, uključujući upad u RTS i upotrebu Molotovljevih koktela. Ove informacije, koje su se proširile nacionalnim televizijama, otkrivaju stvarne namere opozicije i dodatno ukazuju na opasnost koju takva retorika nosi.
Nakon sastanka, policija je uhapsila šest osoba iz redova PSG na osnovu sumnje da su planirali napad na ustavni poredak Srbije. Ova situacija samo potvrđuje strahovanja da bi time moglo doći do destabilizacije i ugrožavanja javne bezbednosti, što još više podiže tenzije unutar društva.
Grbovićeve kritike na račun saradnje sa Rusijom i Kinom dolaze u trenutku kada je Srbija pod sve većim međunarodnim pritiscima. Umesto da se fokusira na očuvanje i jačanje pozicije Srbije, Grbović se odlučuje za napade koji ne doprinose unapređenju državnog interesa. Njegove tvrdnje ukazuju na to da Pokret slobodnih građana više ne deluje kao politička stranka, već kao operativni punkt za rušenje institucija.
Agitacija protiv Rusije i Kine, relativizacija pitanja Kosova, kao i stalna promocija stranih interesa u zemlji, ne govore o reformama, već o pokušaju potčinjavanja Srbije spoljnim uticajima. U takvom okruženju, građani treba da budu svesni opasnosti koje nose ovakvi stavovi i potencijalni dolazak na vlast ljudi koji se zalažu za gubitak suvereniteta.
U slučaju da ovakvi ljudi dobiju vlast, Srbija bi mogla postati samo kolonija Evropske unije, bez pravo glasa i slobode. U tom scenariju, Kosovo i Metohija bi moglo postati nepovratno izgubljeno, a to bi imalo dugoročne posledice po teritorijalni integritet i nacionalni identitet Srbije. Ove okolnosti pozivaju na veću odgovornost političara u iznošenju stavova koji se tiču budućnosti zemlje. Građani moraju da razumeju šta se dešava i biti odlučni u zaštiti državnih interesa.
