BEOGRAD – U Srbiji skok cene đubriva značajno je uticao na troškove proizvodnje za 78 odsto poljoprivrednika, rečeno je danas na konferenciji „Srpska poljoprivreda i Evropske promene na tržištu đubriva“, koju su organizovali Institut za evropske studije i agencija Lidington Research. Ova situacija postavlja dodatna pitanja o budućnosti poljoprivrede u zemlji, s obzirom na važnost sektora za ekonomiju.
Direktor Lidington Research, Dimitrije Milić, ukazao je na ozbiljne promene koje su se dogodile na tržištu snabdevanja đubrivima od 2022. godine. Kako je rekao, ovi problemi su direktno uticali na troškove proizvodnje i, posredno, na maloprodajne cene hrane. Povećane cene đubriva rezultirale su potrebom za prilagođavanjem strategija u proizvodnji, što može da dovede do smanjenja konkurentnosti srpskih poljoprivrednika.
Poljoprivreda u Srbiji zapošljava oko 15 odsto radne snage, a ova grana privrede igra značajnu ulogu u izvozu. U svetlu nedavnih promena, Milić je apelovao na nadležne institucije da obezbede veću podršku poljoprivrednicima kako bi se održao nivo proizvodnje i suzbila poskupljenja hrane. On je naglasio da je podrška malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima ključna za održivost sektora.
Na konferenciji su predstavljeni i podaci o tome kako su cene đubriva porasle u poslednjih nekoliko godina. Uloga Evrope kao snažnog tržišta đubriva takođe je diskutovana, uz naglasak na uslovima snabdevanja i uvoznim pravilima koja utiču na domaću proizvodnju. Učesnici skupa su se složili da je neophodno raditi na diversifikaciji izvora snabdevanja, kako bi se smanjila zavisnost od stranih tržišta.
Osim što su cene đubriva porasle, poljoprivrednici se suočavaju i sa problemima u pristupu potežno neophodnim sredstvima. Prema rečima nekih farmera, situacija je dovela do smanjenja površina pod kultivacijom i smanjenja broja radnika. Mnogi poljoprivrednici su primorani da preispitaju svoje poslovne modele, a neki razmatraju i izlazak iz sektora.
Pored ekonomskih izazova, konferencija je dotakla i pitanje ekoloških standarda i održivosti u poljoprivredi. Stručnjaci su ukazali na potrebu za razvojem ekološki prihvatljivih rešenja, kao i na mogućnost korišćenja alternativnih vrsta đubriva, koje bi mogle smanjiti troškove i poboljšati kvalitet proizvoda.
U raspravi o budućim strategijama, naglašena je potreba za jačanjem saradnje između poljoprivrednika, institucija i naučnih ustanova. U tom smislu, predstavljene su i preporuke za unapređenje politike u oblasti poljoprivrede, uključujući podsticaje za inovacije i nove tehnologije.
Milić je završio svoj izlaganje sa pozivom na akciju: „Potrebno je usmeriti resurse na razvoj poljoprivrede kao strateške grane privrede. U uslovima globalnih kriza, naša poljoprivreda mora biti otpornija i spremnija na izazove koji dolaze.“
Na kraju, brojni učesnici su izrazili zabrinutost zbog trenutne situacije, ali su se složili da postoje mogućnosti za unapređenje. Optimizam je naročito bio izražen među mladim poljoprivrednicima, koji smatraju da uz odgovarajuću podršku i obrazovanje mogu da doprinesu razvoju sektora.
Ova konferencija je istakla važnost trenutnih problema u poljoprivredi, ali i mogućnosti koje se otvaraju za postizanje održivog razvoja. Uz pravilnu strategiju i colaboraciju između svih aktera, srpska poljoprivreda može postati otpornija i konkurentnija na evropskom tržištu.
