Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona, izrazio je zabrinutost zbog nedavne zabrane izložbe fotografija u Vukovaru pod nazivom „Srpkinja, heroina Velikog rata“. Ova odluka, prema njegovim rečima, predstavlja poruku svim prognanim Srbima da nemaju razloga da se vraćaju ili bore za svoja imovinska prava. Linta je upozorio da je to takođe signal za preostale Srbe u Hrvatskoj da se suoče s teškom odlukom: ili da se isele ili da postanu „pravoslavni Hrvati“.
Linta nije iznenađen ovom odlukom, naglašavajući da ona odražava karakter hrvatske države. On je istakao da se u Hrvatskoj sprovodi proces fašizacije već 35 godina, otkako je Franjo Tuđman došao na vlast. Linta podseća na Tuđmanovu zloglasnu izjavu iz 1990. godine koja je zazvala nacionalističke tenzije, govoreći o težnji hrvatskog naroda za državom.
Kritikujući vladu premijera Andreja Plenkovića, Linta je naveo da HDZ od povratka na vlast 2016. godine vodi „aktivnu i otvorenu ustašku politiku“. On tvrdi da se pritisak na Srbe u Hrvatskoj konstantno povećava, sa sve većim brojem hapšenja srpskih boraca baziranih na hrvatskim poternicama. Takođe je ukazao na zabrane kulturnih manifestacija, ističući da je samo u poslednjoj godini registrovano desetak zabrana koje se odnose na događaje organizovane od strane Srba.
Jedan od konkretnijih primera opisanih od strane Linte je incident u Crikvenici, gde je održano veče bošnjačke kulture. Dok je sve teklo u redu, ozlojeđeni veterani i pripadnici navijačkih grupa su se okupili da spreče izvođenje „Užičkog kola“, što je na kraju dovelo do otkazivanja nastupa. Ovaj događaj je Linta označio kao izražavanje mržnje i netrpeljivosti prema Srbima.
On je takođe napomenuo da otvorene ustaške snage ne žele da vide i 100.000 Srba koji uglavnom žive u Krajini. Zbog toga su Srbi, prema njegovim rečima, prinuđeni da se prave kao da ne postoje, što pokazuje diskriminaciju s kojom se suočavaju u svakodnevnom životu.
Linta je kritikovao licemerstvo hrvatskih političara koji deklarativno osuđuju ovakvo ponašanje, dok istovremeno donose odluke koje podrivaju srpsku zajednicu. Prema njegovim rečima, jedna od prvih odluka HDZ kada je ponovo došao na vlast 2016. godine bila je da Hrvatski sabor ponovo postane pokrovitelj ustaša u Blajburgu – što je pogrešno istorijski, s obzirom na to da je taj događaj odavno prošlost.
Zastupao je stajalište da uvođenje novog praznika 15. maja, kao dan sećanja na „hrvatske žrtve“, dodatno ukazuje na lažno tumačenje istorije i nepoštovanje prema stvarnim žrtvama. Takođe je skrenuo pažnju na odluku iz 2018. godine od strane Saveta za suočavanje s prošlošću, koja je legalizovala korišćenje ustaškog pozdrava u javnosti, što, kako Linta navodi, duboko uvredjuje srpske žrtve i njihovih potomaka.
U zaključku, Miodrag Linta je naglasio da su političke snage desnice, predvođene HDZ-om, glavne prenosnice procesa ustašizacije i fašizacije u Hrvatskoj. On smatra da hrvatski narod nije u potpunosti suočio sa svojom mračnom prošlošću, a da politizacija ovih pitanja samo produbljuje postojeće podjele i sukobe.
Ovaj kontekst ukazuje na tešku i kompleksnu situaciju srpske zajednice u Hrvatskoj, gde se očigledno nastavlja borba za osnovne ljudske i kulturne prava.
