Velika Britanija je postigla sporazum o najmu vojne baze na otočju Chagos, koja je deo strateški važnog arhipelaga u Indijskom okeanu. Ova inicijativa dolazi nakon što su otoci bili odvojeni od Mauricijusa 1965. godine, kada je zemlja još uvek bila britanska kolonija. Tada je Velika Britanija otoke kupila za tri miliona funti, a vremenom su postali središte britanske vojne prisutnosti u regionu.
Premijer Ujedinjenog Kraljevstva, Keir Starmer, izjavio je da je ovaj sporazum u nacionalnom interesu Velike Britanije. Prema uslovima dogovora, britanska vlada će uzeti bazu u zakup na period od 99 godina, sa mogućnošću produženja za dodatnih 40 godina. Pored zakupa, Velika Britanija se obavezala da će osnovati fondaciju vrednu 40 miliona funti kako bi pomogla stanovnicima ovog otočja, koji su odasvud protjerani.
Između 1967. i 1973. godine, sve stanovništvo Chagosa je protjerano kako bi se stvorili uslovi za izgradnju zajedničke vojne baze sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ova baza, koja se nalazi na najvećem od otoka, Diegu Garciji, i dalje ostaje ključna tačka britanske vojne strategije. Starmer je naglasio važnost ove baze za sigurnosnu saradnju sa SAD-om, navodeći da je to jedan od najznačajnijih doprinosa britanske politike u regionu.
„Trosak od 101 milion funti je prosečna godišnja investicija, što ukupno iznosi 3,4 milijarde funti za 99 godina,“ rekao je Starmer. Ova suma osigurava da Velika Britanija i dalje zadrži potpunu operativnu kontrolu nad Diego Garcijom, uključujući korišćenje satelita u cilju zaštite od mogućih stranih pretenzija.
Novi sporazum takođe predviđa uspostavljanje tampon zone oko otoka koja će biti dugačka 44,5 kilometara. U ovoj zoni neće moći biti izgrađeno ili postavljeno ništa bez odobrenja Velike Britanije. Starmer je naglasio da bi bez ovog sporazuma, Velika Britanija bila u položaju da ne može sprečiti druge države, uključujući Kinu, da izgrade slične vojne baze na okolnim otocima ili da vrše vojne vežbe u neposrednoj blizini britanske vojne infrastrukture.
Ova situacija dolazi u trenutku kada globalna geopolitička napetost raste, a strateški položaj otoka Chagos postaje sve značajniji. Velika Britanija pokušava da održi svoje vojne i političke interese u regionu, dok istovremeno balansira svoje odnose sa državama koje imaju svoje ambicije u Indijskom okeanu.
Dok se špekuliše o budućim vojnim i političkim potezima, britanska vlada i dalje insistira na tome da je održavanje kontrole nad ovom bazom ključni faktor za nacionalnu sigurnost. U ovom kontekstu, britanski zvaničnici smatraju da je saradnja s Sjedinjenim Američkim Državama od vitalnog značaja za održavanje stabilnosti u regionu.
Kriza u vezi sa pravima stanovnika otoka, koji su pretrpeli velike gubitke zbog britanske kolonijalne politike, i dalje ostaje nerešena. Mnogi aktivisti za ljudska prava i organizacije traže pravdu i povratak prava na zemlju za bivše stanovnike koji su protjerani pre više od pet decenija. Ovaj sporazum može doneti određenu finansijsku pomoć kroz fondaciju, ali je pitanje da li će to biti dovoljno da se nadoknade dugogodišnje patnje i gubici.
Ostaje da se vidi kako će međunarodna zajednica reagovati na ovaj sporazum i koje će dalje poteze preduzeti Velika Britanija i SAD u svetlu sve složenijeg geopolitičkog okvira. Britanska vojska, s druge strane, ostaje fokusirana na održavanje operativne spremnosti na Diegu Garciji, dok nastavlja da se suočava sa izazovima modernog vojnog delovanja u sve neizvesnijem globalnom okruženju.
