Bivši francuski premijer Gabriel Attal nedavno je izneo stavove o nošenju hidžaba, ističući da ovaj komad odeće ozbiljno potkopava rodnu ravnopravnost i zaštitu dece. Ovi komentari dolaze u svetlu predloga njegove političke stranke, Renesansa, koja je povezana sa francuskim predsednikom Emmanuelom Macronom. Izneli su nameru da zabrane nošenje hidžaba devojčicama mlađim od 15 godina u javnim prostorima. Attal je na to dodao da bi trebalo uvesti kazne za roditelje koji prisiljavaju devojčice mlađe od 18 godina na nošenje hiyđaba.
U intervjuu za list Le Parisien, Attal je naglasio ozbiljnost ove situacije, tvrdeći da hidžab ne samo da predstavlja pitanje ravnopravnosti među polovima, već i direktno ugrožava decu. Prema njegovim rečima, zabrana nošenja hidžaba među maloljetnicama bila bi značajan korak ka zaštiti njihovih prava.
Međutim, Attalove ideje naišle su na kritiku nekih ljevičarskih poslanika. Jerome Guedj, zvaničnik Socijalističke partije, optužio je njega i njegovu stranku da ”jurim krajnju desnicu” i “okreću francuski sekularizam protiv muslimana”. Ovi komentari ukazuju na podelu u društvu i političkoj sceni Francuske, gde se pitanja identiteta, religije i sekularizma često prepliću.
Prema postojećem zakonodavstvu u Francuskoj, državni službenici u državnim institucijama, uključujući škole i bolnice, ne mogu nositi vjerske simbole. Ova zabrana uključuje različite simbole kao što su kršćansko raspeće, jevrejska kipa, sikski turban i muslimanska marama. Osnovana 2004. godine, ova pravila su imala za cilj da zadrže neutralnost u javnim institucijama. Takođe, postoje pregovori o novom zakonu koji bi dodatno proširio ovu zabranu, posebno se fokusirajući na domaće sportske događaje.
U isto vreme, u Macronovom kabinetu se priprema izveštaj o islamizaciji u Francuskoj, koji će biti objavljen do kraja ove nedelje. Iako nije jasno hoće li hidžab biti deo ovog izveštaja, poznato je da je Macron zatražio od svojih ministara da se pripreme odgovore na izveštaj koji optužuje grupu Muslimanska braća za vođenje tajne kampanje protiv sekularnih vrednosti. Ova grupa je često kritikovana zbog svojih metoda i uticaja unutar muslimanske zajednice.
Izveštaj koji je naručila vlada savetuje na akciju za zaustavljanje „sporog širenja političkog islama“, koje se smatra pretnjom društvenoj koheziji. Takav stav su izazvali brojni protesti članova muslimanske zajednice, ali i dela akademske zajednice, koji smatraju da je ovo etiketiranje neprimereno i generalizovano.
U izveštaju, udruženje Muslimani Francuske opisuje se kao “nacionalni ogranak” Muslimanske braće, organizacije koja je osnovana u Egiptu 1928. godine kao deo pokreta za okončanje kolonijalne vladavine. Ova grupa je zabranjena u nekoliko arapskih zemalja, uključujući Egipat. Ipak, predstavnici Muslimana Francuske negiraju da pripadaju ovoj organizaciji, ističući da se bore za prava i integraciju muslimanske zajednice u Francuskoj.
S obzirom na sve veće tenzije i polarizaciju društva oko ovih pitanja, postavlja se pitanje kako će donošenje ovakvih zakona uticati na zajednice u Francuskoj. Debate koje se vode oko zakona o hidžabu, kao i izveštaja o islamizaciji, osvetljavaju složene odnose između kulture, religije i politike, naročito u kontekstu savremenih migracija i sveprisutne rasprave o identitetu.
Francuska predstavlja mikrokozmos globalnih izazova s kojima se suočavaju mnoge zemlje, a kako se situacija razvija, ostaje da se vidi hoće li ovi politički potezi voditi ka većem razumevanju ili samo dodatnom zatezanju društvenih tenzija.
