Bajke se ponovo vraćaju na scenu sa stripom „Povratak divljine“ koji su stvorile Devin Grejson i Jana Adamović. Ovaj strip istražuje aktuelnu temu klimatske krize kroz prizmu magičnog sveta i fantazije, ali sa jasnim osvrtom na realnost u kojoj se suočavamo s prirodnim katastrofama kao što su požari i poplave. Ilustratorka Jana Adamović naglašava da su likovi u stripu mutirane vile, koje su u suprotnosti sa tradicionalnom slikom lepih vila iz Tolkinovih romana. Ove vile su razvile bes prema ljudima zbog uništavanja prirode i odlučile su da se bore za planetu.
Strip je prvi put objavljen u Americi pre tri godine i označio je američki debi Jane Adamović, koja prethodno ima uspešnu karijeru u Evropi. Njegova tematika je toliko značajna da je uvršten u kurikulum književnosti na jednom univerzitetu u Pensilvaniji. Nađa Pavlica, komunikološkinja i teoretičarka stripa, komentariše da „Povratak divljine“ ne krivi pojedince niti se oslanja na superheroje, već istražuje univerzalan način na koji čovečanstvo može da se spasi od propasti. Ovaj strip se ne boji politike i kritikuje kapitalizam kao faktor uništavanja prirode.
Pored ovih snažnih tema, srpsko izdanje „Povratka divljine“ objavio je Darkwood, koji se bavi stripom za sve uzraste i oba pola. Strip se pridružuje novoj biblioteci „Venera“, koja se fokusira na žensko strip stvaralaštvo. Danas devojčice čitaju stripove više nego pre 20 godina, a i stvaranje stripova više nije isključivo muška domena. Izvršni urednik Darkwood-a, Dragan Jovanović, ističe kako je strip sada inkluzivniji, sa većim interesovanjem i učešćem žena i devojaka.
U svetu stripa se suočavamo sa izazovima, naročito kada je reč o opstanaku strip-izdavaštva. Država sve manje otkupljuje izdanja, a autori i izdavači su primorani da koriste nove metode kako bi zadržali i privukli publiku. Jovanović se šali da je pre bilo uspešno svirati u 13. rupi, ali da je sada situacija teža zbog smanjenog otkupa. Unatoč ovim preprekama, autorski strip i dalje dokazuje svoj umetnički potencijal i vrednost.
Pavlica naglašava da strip služi kao alat za predstavljanje složenih tema i teorija, čime se s proširuju i produbljuju ideje na jednostavan i prijemčiv način. Postoji nada u razvoju popularnosti stripa, jer je prisutan stalni priliv mladih čitalaca, a jednom kada se zakorači u svet stripa, teško je izaći.
Čitajući stripove poput „Povratka divljine“, čitaoci ne samo da se zabavljaju, već se suočavaju i s pitanjima koja su važna za ovu i buduće generacije. U svetovima mašte, kao što su oni koje stvaraju Adamović i Grejson, nalaze se odrazi stvarnosti koja nas okružuje, pružajući nam priliku da razmislimo o svom odnosu prema prirodi i društvu.
Kako se strip kultura razvija, važno je da se čitaoci svih uzrasta povežu s pričama koje odražavaju njihove realnosti, potrebe i snove. Kao i u Francuskoj i Belgiji, gde se novi stripovi dočekuju s oduševljenjem, nadamo se da će i u Srbiji doći vreme kada će novi hitovi biti iščekivani sa sličnim entuzijazmom. U ovom trenutku, „Povratak divljine“ nije samo strip; to je poziv na akciju i promišljanje o budućnosti naše planete.
