Poseta predsednika Emanuela Makrona Srbiji predstavlja pokušaj Francuske i Evropske unije da se Beograd „odmakne“ od uticaja Rusije i Kine, ali se zbog toga neretko zanemaruje stanje demokratije i ljudskih prava u zemlji, kaže izvršni direktor organizacije Euro Creative Roman L’Kiniu za Glas Amerike. Makron i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su zaključili sporazum o nabavci 12 francuskih borbenih aviona „Rafal“, koji je Makron nazvao strateškim i dugoročnim izborom za jačanje demokratske Srbije. Srbija i Francuska su razmenile 12 dokumenata o saradnji, pri čemu je Vučić istakao da je Evropska unija strateški put Srbije, ali da se u bliskoj budućnosti neće pridružiti EU. Francuska je podržala Srbiju u evrointegracijama.
L’Kiniu ističe da je poseta Makrona imala dva cilja: ekonomski, s obzirom na stratešku saradnju između Francuske i Srbije, kao i politički, u smislu odvraćanja Srbije od stranih uticaja. Njegovo mišljenje je da će prodaja aviona Rafal teško ubrzati približavanje Srbije Zapadu, a može imati posledice za druge zemlje u regionu koje će sve više gledati Francusku kao transakcionu silu. Takođe, ističe da se ne slaže sa Makronovim rezonovanjem o odupiranju uticaju Rusije i Kine u Srbiji, s obzirom na strategiju balansiranja odnosa Srbije sa Zapadom, Kinom i Rusijom.
Na pitanje o mogućnosti promene stanja u dijalogu između Beograda i Prištine, L’Kiniu je rekao da Francuska balansira između ohrabrivanja i optuživanja, ali da ne nudi rešenje. Situacija je kompleksna, a problem je i to što je u regionu malo funkcionalnih demokratija, što utiče na odnose. Kada je reč o stanju demokratije u Srbiji, L’Kiniu ističe da je Francuska svesna problema, ali da je to položaj druge ruke s obzirom na strategijski značaj regiona za Francusku posle ruske invazije na Ukrajinu. Kritike demokratije padaju u drugi plan zbog strateških interesa.
Na pitanje o uticaju takvog stava na evropske perspektive Srbije, L’Kiniu je izrazio zabrinutost zbog neusklađenosti političkih izjava i dela na tehničkom nivou uoči proširenja EU. Ističe da se ne govori dovoljno o nazadovanju demokratije, što dovodi do nepoverenja u proces pridruživanja. Kada je reč o nuklearnoj energiji, L’Kiniu smatra da obe zemlje mogu da profitiraju od saradnje, jer Francuska želi prodaju ove energije radi strateške autonomije, a Srbija može smanjiti energetski uticaj Rusije. Francuskoj je hitno potreban ugovor o prodaji nuklearne energije, a možda je Srbija pravi partner za tu svrhu.
