Predsednik Francuske, Emanuel Makron, najavio je danas velike planove za renoviranje i proširenje muzejskog kompleksa Luvr, sveta poznatog umetničkog prostora. U svom govoru, održanom ispred čuvene slike Mona Lize, Makron je istakao da je Luvr „jedinstven, najlepši i najveći muzej na svetu“, prenosi pariski Figaro.
Jedan od ključnih elemenata ovog projekta jeste izgradnja nove, velike ulazne kapije na istočnom krilu muzeja, posebno na poznatoj Peroovoj kolonadi. Ovaj renovirani prostor je zamišljen kao način da se Luvr ponovo stavi u središte Pariza i olakša ulazak posetiteljima kroz piramidu koja je otvorena 1989. godine, prema dizajnu kinesko-američkog arhitekte Jo Ming Peja. Cilj je omogućiti bolji pristup i povećati komfor posetilaca, čime će se dodatno podići nivo muzejske usluge.
Za celokupni projekat renoviranja i usklađivanja sa savremenim standardima planira se budžet od oko 500 miliona evra. Od toga, računaju se i investicije za izgradnju novog ulaza na istočnom krilu i posebno uređene sale za izlaganje Mona Lize, čiji je budžet oko 400 miliona evra. Detalji o ovoj inicijativi su do sada bili čuvani u tajnosti, što dodatno naglašava značaj koji ovaj projekat ima za budućnost muzeja.
Makron je tokom svog obraćanja takođe naglasio kako će finansijska sredstva za rekonstrukciju biti obezbeđena kroz različite izvore. To uključuje resurse muzeja, partnerstva, ali i prihod od licenci za Luvr u Abu Dabiju, kao i prodaju karata. Ove aktivnosti će biti od krucijalnog značaja za održavanje i unapređenje muzejskog kompleksa.
Jedna od važnih promena koju je Makron najavio jeste povećanje cena ulaznica za strane posetioce iz zemalja koje nisu članice EU, a to će početi od 2026. godine. On ističe kako će nakon završetka renoviranja, Luvr biti u mogućnosti da primi čak 12 miliona posetilaca godišnje, u poređenju sa dosadašnjih 9 miliona.
Ova ambiciozna odluka došla je nakon što je Loran de Kar, prva žena na čelu Luvra, nedavno izrazila zabrinutost povodom stanja muzeja u dopisu poslato ministarki kulture Rašidi Dati. Ona je ukazala na oštećenja koja su realna i prisutna unutar muzeja, kao i na problematična stanja nekih prostora koji su postali podložni vlagi i temperaturnim varijacijama, što može ugroziti očuvanje umetničkih dela.
Makronov plan dolazi u pravo vreme s obzirom na to da se Luvru suočava sa brojnim izazovima. Upozorenja direktorke pokazala su da su neka područja više nego što bi trebala biti izložena vremenskim uticajima, što dodatno ističe potrebu za hitnim radovima i interventnim merama.
Luvr kao institucija ne nosi samo teret svojih bogatih kolekcija, već i odgovornost prema umetnosti i kulturi. Njegova sposobnost da održi sve ove vrednosti zavisi od stalnog ulaganja i adaptacije prostora kako bi se prilagodio savremenim standardima čuvanja umetnosti.
Emanuel Makron se pokazao kao strastveni zagovornik kulture i umetnosti, a ovi najnoviji planovi predstavljaju korak ka očuvanju i unapređenju jednog od najslavnijih muzeja u svetu. Projekti poput ovog imaju potencijal da obogate kulturni pejzaž, podstaknu turizam i zamisle Luvr kao još aktivniji deo zajednice. Ovako ambiciozni planovi ukazuju na to da se francuska vlada ozbiljno suočava sa izazovima očuvanja kulturne baštine i spremna je na inovativne pristupe koji podržavaju umetnosť i obrazovanje za buduće generacije.
