Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u Beogradu da je srpska ekonomija ostala otporna uprkos globalnim izazovima, dok se njegove ekonomske politike fokusiraju na održavanje rasta privrede i nizak udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP). Ove reči iznete su tokom razgovora sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koju predvodi Anet Kjobe. Sastanak je deo kontinuiranih pregovora koji će trajati do 30. oktobra, a u okviru kojih će biti izvršena druga revizija aktuelnog aranžmana pod nazivom Instrument za koordinaciju politika.
Ministarstvo finansija je saopštilo da su prethodne revizije, uključujući prvu odrađenu u junu ove godine, završene uspešno, što je potvrdila odluka Odbora izvršnih direktora MMF-a. Na ovom sastanku, predstavnici MMF-a i Ministarstva finansija razmatrali su postignute ciljeve, kao i trenutne makroekonomske pokazatelje. Mali je naglasio značaj održavanja makroekonomske stabilnosti, koja se ogleda u niskom javnom dugu i kontinuiranom rastu.
Ministar je posebno istakao da je cilj nastavak održavanja privrednog rasta, kao i poštovanje nivoa budžetskog deficita za narednu fiskalnu godinu. Pored toga, preneo je da je na nedavnom sastanku u Vašingtonu, zamenik direktora MMF-a Bo Li pohvalio uspehe Srbije u monetarnoj i fiskalnoj politici, izrazivši poverenje u sposobnost države da preoblikuje izazove u prilike za dalji napredak.
Tokom razgovora, ministar Mali je informisao sagovornike o ispunjenim ciljevima, među kojima su jačanje ljudskih kapaciteta u Poreskoj upravi, izrada izveštaja o investicijama u energetskom sektoru, kao i analiza penzionog sistema Srbije koja je skoro završena. Naglasio je da je do sada sve ostvareno u predviđenim vremenskim okvirima i da se trenutno radi na ciljevima čiji je rok završenja u bliskoj budućnosti.
Fiskalni program koji je deo aktuelnog aranžmana predviđa fiskalni deficit od maksimalno 3% BDP-a do 2027. godine, dok su za 2028. i 2029. godinu postavljeni ciljevi od 2,5% BDP-a. Ovi ciljevi imaju za cilj da balansiraju javne potrošnje s fiskalnom disciplinom, čime se dodatno smanjuje nivo javnog duga.
Mali je takođe napomenuo da se strukturne reforme, uključujući reforme u državnim preduzećima, s posebnim fokusom na energetski sektor, smatraju ključnim za ublažavanje fiskalnih rizika. Ovaj aranžman finansijskog karaktera koji je odobren Republici Srbiji, počeo je u decembru 2024. godine i trajaće tri godine. Iako je savetodavni program bez direktne finansijske podrške, on predstavlja važan okvir za provođenje potrebnih reformi.
Kroz ovaj proces, srpska vlada teži da dodatno unapredi poslovno okruženje i privuče strane investicije, što može dodatno doprineti ekonomskom rastu. U narednom periodu, fokus će biti na realizaciji projekata koji bi ojačali infrastrukturne kapacitete zemlje, čime bi se stvorile mogućnosti za nova radna mesta i povećanje životnog standarda građana.
Dugoročno gledano, strategija s kojom se vlada odvaja od kratkoročnih ciljeva i fokusira se na održavanje stabilnosti, postavlja temelje za ekonomski razvoj Srbije. Očekuje se da će pozitivni trendovi u ekonomiji doprineti jačanju kapaciteta države da se suoči sa budućim izazovima, bilo da su u pitanju globalne ekonomske krize ili unutrašnji problemi.
Uzimajući u obzir trenutne izazove, posebno u svetlu globalnih ekonomskih promena, važno je da Srbija nastavi sa sprovođenjem ciljeva koji će dodatno osnažiti njenu ekonomsku otpornost. Kroz pažljivo planiranje i implementaciju politika, Srbija može očekivati da izvuče maksimum iz prilika koje se pružaju, istovremeno minimizirajući rizike.
