Svet je pre četiri i po godine ostao šokiran kada su se pojavili izveštaji o masakru u pravoslavnom manastiru Marjam Dengelat u regionu Tigraj u severnoj Etiopiji. Tokom tog kobnog događaja, vojnici su ušli u manastir i počeli da ubijaju nedužne civile, uključujući decu, žene i starce, koji su tražili utočište verujući da su na sigurnom. Nažalost, odgovornost za ovaj zločin do danas nije ustanovljena, iako su međunarodne organizacije, uključujući Ujedinjene nacije, zahtevale pravdu.
Preživeli svedoče o stravičnim trenucima. Meštanin po imenu Abraham, koji je ostao da sahrani žrtve, opisuje scene koje paraju dušu. Mnogi od onih koje je sahranio nosili su bele crkvene odore, umazane krvlju. Tela su pronalazio svuda po manastiru, a neka su imala vezane ruke pre nego što su ubijena. U masakru su stradale cele porodice, uključujući decu mlađu od 14 godina, a Abraham je bio lično povezan sa mnogim žrtvama, kao što su njegovi komšije iz grada Idaga Hamusa, gde su pobegli od sukoba.
Na dan masakra, 30. novembra 2020. godine, mnoštvo hodočasnika je došlo u manastir na pravoslavni festival Tsion Mariam. Međutim, njihova molitva prekinuta je pucnjavom kada su vojnici iz Eritreje upali u manastir. Svedoci su izjavili da je nekoliko ljudi, pokušavajući da pobegnu kroz uske planinske staze, izgubilo život pod rafalima. U naredne tri godine, hajka je zadesila civili, a vojni napad je trajao puna tri dana.
Preživeli su prepričavali kako su se skrivali ispod beživotnih tela svojih najbližih, očekujući da će doći dan kada će im biti dozvoljeno da sahrane mrtve. Do 2. decembra mogli su da sahranjuju samo pod uslovom da ne pokazuju tugu, u suprotnom bi im se pretila smrt. Abraham je trudio da se suzdrži od plakanja dok je prenosio tela i sakupljao lične stvari žrtava, u nadi da će porodicama pomoći da prepoznaju svoje voljene.
Marta, jedna od preživelih, svedočila je koliko su vojnici bili nemilosrdni. Njene reči su bile ispunjene tugom i patnjom. Opisivala je kako su vojnici izvlačili ljude iz kuća, vezivali im ruke i pucali u njih. Mnogi su preživeli samo zahvaljujući sreći, dok su se skrivali u crkvama ili pod telima mrtvih. I dok su vojnici ubijali, oni su se krili, prestravljeni i u strahu od smrti.
Nakon masakra, vojska je ostala na tom području još dve nedelje, krali su imovinu, palili njive i ubijali stoku. Tedros, meštanin koji se vratio nakon povlačenja vojske, opisuje strašne scene koje je zatekao, miris smrti i lešinara koji su se gotovo slobodno kretali po selu. Preživeli govore o tome kako su napadnuta i ubijena tela civila, kako su nekima pucali u glavu kako bi „štedeli municiju“.
Etiopija se suočava sa jednom od najkrvavijih kriza u svojoj modernoj istoriji. Sukobi u Tigraju, koji su počeli 2020. godine, rezultat su eskalacije tenzija između federalne vlade i Tigranske narodne oslobodilačke fronte (TPLF). Desetine hiljada ljudi izgubilo je život, a milioni su morali da napuste svoje domove. Dok međunarodna zajednica nastavlja da poziva na mir i diplomaciju, situacija ostaje napeta i kompleksna, sa malo naznaka o rešenju.
Sa ovim masakrom, svi svedoci, kao što su Abraham, Marta i drugi, osvetljavaju gorčinu i bol koji su zadesili njihove živote. Njihove priče su ne samo dokumentacija tragedije koja se dogodila, već i poziv na akciju i pravdu koju svet mora čuti i prepoznati.
