Vašington – Povezivanje sa milijarderom Ilonom Maskom, koji se nalazí na čelu američkog Odeljenja za vladinu efikasnost (DOGE), a takođe i zloupotreba veštačke inteligencije (AI), su među najsigurnijim načinima na koje kompanije mogu naneti štetu svojim brendovima, pokazuje novo istraživanje u kojem je učestvovalo više od 100 međunarodnih lidera za odnose s javnošću.
Ovo istraživanje, koje provodi “Savetodavni odbor za globalni rizik“, a kojim predsedava Izabel Guzman, naglašava ozbiljne posledice koje mogu proizaći iz povezanosti sa kontroverznim ličnostima kao što je Mask, kao i potencijalne rizike povezane sa primenom veštačke inteligencije. Ovi nalazi su posebno relevantni u trenutnom globalnom kontekstu, gde brendovi moraju da budu ekstremno oprezni kada se odlučuju s kim će se povezivati i na koji način će koristiti nove tehnologije.
Guzman je u izveštaju navela: „Uticaj druženja sa uticajnim ličnostima u današnjem veoma podeljenom okruženju ne može se potceniti, posebno sa duboko polarizovanim liderom kao što je… Mask“. Ove reči dodatno ukazuju na složenost odnosa između poslovnog sveta i ličnosti koje izazivaju kontroverze, šta može dovesti do potencijalnog rizika za reputaciju brendova.
Istraživanje je otkrilo da je u poslednjih nekoliko godina došlo do značajnog porasta brendova koji se suočavaju sa javnim kritikama, upravo zbog povezanosti sa uticajnim pojedincima. Ovi paneli međunarodnih stručnjaka za komunikaciju ukazali su na to da, uprkos beneficijama koje takva saradnja može doneti, rizik od klizanja u kontroverzu često nije vredan potencijalne nagrade.
Osim toga, zloupotreba veštačke inteligencije takođe se navodi kao faktor koji može ozbiljno ugroziti brendove. Brendovi koji koriste AI za automatizaciju komunikacije ili marketinga bez pravog razumevanja njegovih limita i potencijalnih grešaka, suočavaju se s mogućnošću da izgube kredibilitet ili, što je još gore, izazovu negativne reakcije javnosti.
Povezivanje sa javnim ličnostima ne donosi samo korist od njihovog uticaja i prisutnosti na tržištu, već može doneti i značajan rizik. U vreme kada je komunikacija brza i često nepredvidiva, kako je navedeno u izveštaju, kompanije moraju biti spremne na brzo prilagođavanje i efikasno upravljanje krizama.
Guzman je naglasila važnost takvih analiza u svetu gde se granice između ličnih uverenja i poslovnih interesa sve više prepliću. Ona upozorava da bi brendovi trebalo da razmotre svoje strategije i procene potencijalne rizike svojih partnerstava, posebno u svetlu brzog širenja informacija putem društvenih mreža.
Dok se kompanije bore da zadrže svoje reputacije, one takođe moraju da budu transparentne i odgovorne u korišćenju veštačke inteligencije. Istraživanje sugeriše da su potrošači sve svesniji načina na koje se koriste podaci i tehnologije, i stoga sve više insistiraju na etičkim standardima kada su u pitanju brendovi sa kojima žele da sarađuju.
Na kraju, istraživanje je jasno pokazalo da su upotreba veštačke inteligencije i povezanost sa kontroverznim ličnostima značajni faktori koji mogu oblikovati percepciju brenda. Kao što je navedeno u analizi, kompanije koje ne prepoznaju i ne upravljaju ovim rizicima uskoro bi se mogle suočiti sa ozbiljnim posledicama, uključujući gubitak poverenja i lojalnosti svojih kupaca.
Ovo istraživanje predstavlja važan podstrek za lidera u industriji da preispitaju svoje pristupe i osiguraju da su njihove strategije usklađene sa etičkim normama i potrebama potrošača, dok istovremeno priznaju potencijalne rizike koje nosi moderna komunikacija i tehnologija.
