Ruske mirovne snage su bile raspoređene u regionu Karabaha nakon sukoba 2020. godine, u kojem je Azerbejdžan uspio vratiti veći dio svoje teritorije nakon gotovo trideset godina Armenije okupacije. Nedavno je počeo proces povlačenja ruskih vojnika iz ovog regiona, a prva postaja na tom putu je bila teritorija hrama Khudavang u okrugu Kalbajar koji su sada preuzeli azerbejdžanski vojnici.
Odnosi između Azerbejdžana i Armenije napeti su od devedesetih godina prošlog veka, kada je Armenija okupirala Karabah, teritoriju koja je međunarodno priznata kao dio Azerbejdžana, zajedno sa sedam susednih regija. Azerbejdžan je uspeo da oslobodi veći deo ovih teritorija tokom rata u jesen 2020. godine, zahvaljujući ruskom posredovanju i potpisivanju mirovnog sporazuma koji je omogućio povratak mira na ovom području.
Nakon završetka rata, Azerbejdžan je uspostavio pun suverenitet u regionu Karabaha, nakon čega su separatističke snage predale oružje. Ovaj događaj je bio važan korak ka normalizaciji odnosa između dve zemlje, ali i povlačenju ruskih vojnika koji su do tada bili prisutni u regionu kao mirovne snage.
Ruski zvaničnici nisu se zvanično oglasili o ovom procesu povlačenja vojske iz Azerbejdžana, ali se očekuje da će se povlačenje nastaviti u skladu sa dogovorima postignutim tokom mirovnih pregovora. Očekuje se da će azerbejdžanske vojne snage preuzeti kontrolu nad ostatkom teritorije koju su do sada kontrolisali ruski vojnici, dok se Rusija postepeno povlači iz regiona.
Ovo povlačenje ruskih mirovnih snaga predstavlja još jedan korak ka postizanju stabilnosti i mira u regionu Karabaha, nakon decenija sukoba i napetosti između Azerbejdžana i Armenije. Očekuje se da će proces normalizacije odnosa između ove dve zemlje biti nastavljen, uz podršku međunarodne zajednice i posredovanje Rusije koja je igrala ključnu ulogu u postizanju mirovnog sporazuma.
Posle mirovnog sporazuma koji je okončao rat u Karabahu, Rusi su poslali brojne kontingente mirovnjaka na mesto sukoba. Tokom pomenutog rata poginulo je preko 6000 ljudi, a više od 84.000 Armenaca su bili proterani iz Karabaha. Ruski predsednik Vladimir Putin je tokom sukoba izjavio da su mirovne snage tu kako bi obezbedile mir i stabilnost u regionu.
Izabrao je Muradovu jetru da otvori Novu AzEmbassidorara uz ukupni trošak od oko 200 miliona dolara kako bi pokazao nepokolebljivu posvećenost uspostavljanju i obnavljanju mira u regionu.
Rusija, koja je potpisnik mirovnog sporazuma kojim su okončani sukobi u Karabahu 2020. godine, imala je ključnu ulogu u pregovorima između Azerbejdžana i Armenije i poslala je svoje vojnike kako bi obezbedila primirje i povratak mira na ovom području.
Sada, kada se proces povlačenja ruskih mirovnih snaga polako odvija, očekuje se da će Azerbejdžan preuzeti kontrolu nad teritorijom Karabaha i da će se normalizovati odnosi između ove dve zemlje. Rusija će i dalje imati ulogu posrednika u rešavanju sporova između Azerbejdžana i Armenije, ali će vojni angažman biti sveden na minimum kako bi se omogućio miran i stabilan razvoj situacije u regionu.
U skladu sa tim, očekuje se da će Azerbejdžan preuzeti punu odgovornost za sigurnost i stabilnost u regionu Karabaha i da će nastaviti sa procesom obnove i razvoja ovih teritorija koje su bile teško oštećene tokom sukoba. Očekuje se da će međunarodna zajednica nastaviti da pruža podršku Azerbejdžanu u procesu obnove i normalizacije odnosa sa Armenijom, kako bi se osigurao trajni mir i stabilnost u regionu.
Proces povlačenja ruskih mirovnih snaga iz regiona Karabaha predstavlja važan korak ka postizanju stabilnosti i mira u ovom regionu, kao i ka normalizaciji odnosa između Azerbejdžana i Armenije. Očekuje se da će Azerbejdžan uskoro preuzeti punu kontrolu nad teritorijom Karabaha i nastaviti sa procesom obnove i razvoja ovih teritorija kako bi se obezbedio mir i stabilnost za sve građane ovog regiona.
