Dr Marina Vidojević posvetila je svoj profesionalni rad oblasti socijalne zaštite, naglašavajući važnost empatije i podrške najosetljivijim grupama u društvu. Kao doktorka nauka sa iskustvom u Ministarstvu za rad, ona jasno razume izazove sa kojima se suočavaju socijalno ugrožene osobe, posebno deca i mlade sa teškoćama u razvoju. Na čelu Ustanove za decu i mlade „Sremčica“, Dr Vidojević nastoji da stvori inkluzivno okruženje koje poštuje dostojanstvo i ljudska prava svakog pojedinca.
U svojoj nedavno objavljenoj monografiji „Medijska vidljivost socijalnih usluga“, Dr Vidojević analizira način na koji mediji predstavljaju socijalno ugrožene grupe. U intervjuu objašnjava da je tokom godina rada primetila kako glas ovih pojedinaca često ostaje nezapažen ili je prikazan na senzacionalistički način. Umesto da prikažu ljudske priče, mediji često biraju dramatične isječke koji ne doprinose širenju razumevanja i empatije. Monografija ima za cilj da otvori dijalog između socijalne zaštite i medija, podstičući stvaranje pozitivnih narativa.
Kada se posmatra novinarska perspektiva, socijalno ugrožene grupe obično postaju vidljive u situacijama nesreće ili šoka. Dok se negativni aspekti često ističu, pozitivne priče o uspehu i hrabrosti često ostaju u senci. Dr Vidojević naglašava potrebu da se ovakve priče promovišu, jer mogu imati važan edukativni efekat i motivisati druge. Međutim, izveštavanje o ovim temama iziskuje poseban senzibilitet. Postoji želja kod novinara da doprinesu pozitivnim promenama, ali vremenska ograničenja i nedostatak resursa često ometaju njihovu sposobnost da to ostvare.
Balansiranje između informisanja javnosti i poštovanja dostojanstva osoba koje se izveštavaju je ključna tačka. Dr Vidojević podvlači važnost pristupa kroz empatiju, gde novinari treba da razumeju da svaka osoba o kojoj izveštavaju ima svoju jedinstvenu priču i pravo da bude prikazana u pozitivnom svetlu. Takođe, smatra da novinari često nisu svesni stereotipa koje prenosu u svojim tekstovima. Ona veruje da je edukacija o etičkom izveštavanju od suštinske važnosti za razvoj svesti o ovoj problematici.
Mediji imaju snažan uticaj na oblikovanje javnog mnjenja, a to se posebno odnosi na socijalno ugrožene grupe. Upozorava da bez prisustva medija, mnogi pozitivni događaji, poput učešća korisnika Ustanove „Sremčica“ na festivalu u Veneciji, ne bi dobili zasluženu pažnju. Dobra priča, kada postane društvena tema, može značajno promeniti percepcije i stavove društva. U tom smislu, profesionalno izveštavanje ima potencijal da stvori stvarne promene u životima ovih ljudi.
Jedan novinarski tekst može napraviti pravu razliku, ukoliko uspe da prikaže individue iz socijalno ugroženih grupa kao ljude sa svojim imenom, veštinama i pričama. Takvi prikazi doprinose osećaju pripadnosti i vrednosti. Dr Vidojević poziva novinare da se više angažuju na terenu kako bi bolje razumeli stvarne životne okolnosti tih pojedinaca.
Pitanje granice između profesionalnog izveštavanja i eksploatacije tuđih životnih okolnosti je od velike važnosti. Granica se, kako smatra, povlači kada novinari prestanu da poštuju dostojanstvo sagovornika i kada se ljudi koriste isključivo kao sredstva za privlačenje pažnje, umesto kao subjekti sa svojim pričama. Emocija u izveštavanju je važna, ali treba da bude u službi poštovanja istine i dostojanstva.
Gledajući u budućnost, Dr Vidojević vidi ulogu novinara u društvenoj inkluziji kao ključnu. Novinari mogu osvetliti teme koje su često zapostavljene, a njihov rad može promovisati razumevanje i odgovornost. Njen cilj sa monografijom je da podstakne odbornike, donosioca odluka i stručnjake da rade na poboljšanju društvenih usluga. Monografija je alat za razumevanje trenutne situacije i izazova, a takođe nudi i viziju rešenja za savremene izazove.
