Većina vozača obraća pažnju na vidljive tragove nered u automobilu—prazne flašice, ambalažu od hrane, mrlje i prašinu. Ipak, ono što se ne vidi golim okom često predstavlja i najopasniju pretnju. Jedan od najprljavijih delova svakog automobila je površina koju najčešće dodirujemo: volan. Na prvi pogled, volan može izgledati sasvim čist, međutim, istraživanja su pokazala da ova površina sadrži stotine bakterija po kvadratnom centimetru. Njihov broj može biti veći nego na tastaturama računara, mobilnim telefonima, pa čak i na daskama javnih toaleta.
Vozači tokom dana često dodiruju lice, telefon, novac i hranu, a zatim svojom rukom ponovo hvataju volan, što omogućava prenos bakterija koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Ovo je posebno opasno za decu, osobe sa alergijama i one sa oslabljenim imunološkim sistemom.
Čak i luksuzni automobili, koji se redovno detaljno čiste, često imaju alarmantne nivoe bakterija na volanu. Iako unutrašnjost može izgledati besprekorno, mikroorganizmi se zadržavaju duboko u naborima, šavovima i porama materijala. Većina vozača fokusira se na vidljive delove enterijera—brišu prašinu, izbacuju smeće, usisavaju podove—ali volan, koji svakodnevno koriste, često ostaje zanemaren kada je u pitanju higijena.
Stručnjaci preporučuju da volan brišemo barem jednom nedeljno, koristeći sredstva koja su namenjena za enterijere automobila—antibakterijske maramice ili dezinfekcione sprejeve koji neće oštetiti materijal. Posebno je važno posvetiti pažnju šavovima i spojevima, jer se tu često zadržavaju bakterije. Nakon čišćenja, neophodno je ostaviti volan da se potpuno osuši kako ne bi došlo do klizanja tokom vožnje, što može predstavljati bezbednosni rizik.
Mnogi vozači ne razmišljaju o tome koliko je površina volana zapravo prljava, iako ne bi ni pomislili na to da jedu s daskom javnog toaleta. Ipak, svakodnevno uzimaju hranu rukama koje su bile na volanu. Uzimajući u obzir koliko vremena provodimo za volanom i koliko često dodirujemo ovu površinu, redovno čišćenje volana trebalo bi da postane navika, baš kao što je i pranje ruku.
Vozači bi trebalo da budu svesni nevidljivih opasnosti koje krije volan njihovog automobila. Kada se samostalno voze, možda neće primetiti mirise ili tragove prljavštine, ali to ne znače da su ukinuli rizik od bakterija. Na taj način, higijena automobila ne bi trebala biti podcenjena; čisti volan može značajno poboljšati zdravlje vozača i putnika.
U konačnici, redovno čišćenje volana je maležna obaveza koja može doneti velike benefite. Sa samo minutom vremena nedeljno, vozači mogu učiniti svoj automobil zdravijim mestom. Ova mala navika može imati dugoročne pozitivne efekte, a vozači će se osećati sigurnije i udobnije za volanom, znajući da su smanjili rizik od bolesti koje se mogu preneti kroz bakterije.
