Meta je nedavno objavila ambiciozne planove za izgradnju najdužeg podvodnog kabla na svetu, koji će imati dužinu od 50.000 kilometara i povezati Sjedinjene Američke Države, Indiju, Južnu Afriku, Brazil i druge ključne regione. Ovaj projekat, poznat kao Waterworth, predstavlja značajan korak za unapređenje globalne komunikacione infrastrukture.
Prema saopštenju kompanije, kabl će koristiti sistem od 24 optička vlakna, što ga čini jednim od najsavremenijih na svetu, sa većim kapacitetom prenosa podataka u poređenju sa drugim kablovima koji obično koriste 8 do 16 vlakana. „Projekat Waterworth će doneti vrhunsku povezanost SAD-u, Indiji, Brazilu, Južnoj Africi i drugim ključnim regionima“, istakla je Meta u svom blogu. Osim što će podstaći ekonomsku saradnju, projekat će doprineti digitalnoj inkluziji i otvoriti nove mogućnosti za tehnološki razvoj, posebno u Indiji, gde se beleži rapidan napredak u digitalnoj infrastrukturi.
Meta je tokom protekle decenije izgradila više od 20 podvodnih kablova, tako da prikupljena znanja i iskustva iz prethodnih projekata dodatno osiguravaju uspešnost Waterworth-a. Kako bi se izbegli rizici povezani sa geopolitičkim tenzijama, kabl će biti postavljen na dubinama do 7.000 metara i koristiće napredne tehnike za zaštitu, posebno u područjima sa visokim rizikom kao što su obalne zone.
U svetlu sve većih briga o bezbednosti podvodnih kablova, važno je napomenuti da više od 95% globalnog internet saobraćaja protiče kroz ovakve kablove. Njihova ranjivost na napade, nesreće i geopolitičke sukobe predstavlja ozbiljan izazov. Na primer, Velika Britanija trenutačno ima oko 60 podvodnih kablova koji prenose 99% podataka sa ostatkom sveta.
Geopolitičke tenzije se odražavaju na infrastrukturu podvodnih kablova, a NATO je u januaru sproveden misiju nadzora nad brodovima u Baltičkom moru posle oštećenja važnih kablova mlade 2023. godine. Takođe, Ujedinjeno Kraljevstvo je započelo istragu o zaštiti svoje podvodne infrastrukture, procenjujući njenu otpornost na ozbiljne poremećaje.
Ovaj problem nije nepoznat ni u drugim delovima sveta. Godine 2018. Trampova administracija je uvela sankcije u vezi sa ruskom kompanijom koja je navodno obezbeđivala podvodne sposobnosti Moskvi. U julu prošle godine, Tonga je ostala bez internet konekcije zbog oštećenja kabla, što je izazvalo haos među lokalnim preduzećima.
Meta razmatra unapredjenje bezbednosti projekta Waterworth i naglašava važnost duboke instalacije kada se radi o zaštiti od pretnji kao što su brodski sidra. Takođe, kompanija teži da poveća otpornost sistema u slučaju geopolitičkih napetosti.
Pored infrastrukturnih izazova, Meta se suočava sa kritikama u vezi sa smanjenjem cenzure na svojim platformama, uključujući Facebook i Instagram, što je izazvalo ozbiljne rasprave o odgovornosti društvenih mreža u pogledu širenja informacija. Ova odluka Marka Zakerberga naišla je na opaske i zabrinutosti uglavnom zbog mogućeg povećanja dezinformacija.
Stvaranjem ovakvog kabla jasan je pokazatelj kako tehnologija, u sprezi sa ekonomskim interesima, može oblikovati budućnost globalne komunikacije. Projekat Waterworth predstavlja ne samo korak ka boljoj povezivosti, nego i simbol napora da se izgrade robusne strukture koje će osigurati stabilnost digitalne ekonomije u svetu koji se stalno menja. Integracija ovog projekta mogla bi otvoriti nove puteve za međunarodnu saradnju i zajednički razvoj digitalnih kapaciteta između država.
Ovaj ambiciozni projekat, buduće izazove i strategije zaštite podvodnih kablova, ukazuje na važnost tehnologije u današnjem interaktivnom svetu. Dok se čeka na realizaciju Waterworth-a, ostaje da se prati kako će Meta oblikovati i upravljati ovom složenom infrastrukturom u kontekstu sveprisutnih geopolitičkih tenzija.
