Mijanmarska vojska odlučila je da produži izvanredno stanje za dodatnih šest meseci, dok se suočava sa sve većim izazovima održavanja vlasti u zemlji. Ovo je učinjeno na sastanku Vijeća za nacionalnu odbranu i sigurnost, održanom u glavnom gradu Naypyidawu. Ova odluka dolazi uoči četvrte godišnjice vojnog udara koji je zemlju gurnuo u haos, nakon što je prethodno uživala u krhkoj demokratiji. Mnogi analitičari smatraju da će ova deklaracija biti poslednja pre nego što vojska organizuje nacionalne izbore, koji su odloženi više puta.
Vojska je preuzela vlast 1. februara 2021. godine, smenući demokratski izabranu vladu Nacionalne lige za demokratiju (NLD) i hapsivši njenu vođu Aung San Suu Kyi. Očekivalo se da će izbori biti održani do avgusta 2023. godine, ali su neprekidni sukobi i oružana pobuna otežali ovu mogućnost. Vojni lider, Min Aung Hlaing, koji se takođe smatra privremenim premijerom, pokušava da zadrži kontrolu nad situacijom, ali gubi podršku usled sve intenzivnijih borbi i angažovanja etničkih milicija i pobunjenika.
U saopštenju nakon sastanka, Vijeće je istaklo da je produženje izvanrednog stanja neophodno kako bi se osigurala stabilnost i mir potrebni za održavanje „slobodnih i poštenih izbora“. Sa situacijom u zemlji koja se pogoršava, vojska se suočava sa unutrašnjim i spoljnim pritiscima, dok odbijajući da priznaju legitimitet vlasti, opozicione grupe prete nasilnim delovanjem ukoliko se izbori održe.
S obzirom na trenutnu situaciju, vojska se našla u „krizi neviđenih razmera“, kako su to opisali analitičari, uz sve veće gubitke na frontovima u severnom i zapadnom Mjanmaru. Oružana pobuna je sve snažnija, a borba protiv etničkih grupa dodatno je destabilizovala situaciju. I pored ovih izazova, izbori se očekuju na jesen, najverovatnije u novembru, kada se tradicionalno održavaju izbori u zemlji.
Richard Horsey, savetnik Krizne grupe Mjanmara, naveo je da postoje indikacije da će vojska možda konačno realizovati planove za izbore, uz uslov da se ukine izvanredno stanje do 31. jula. Ukoliko se to desi, vojska će imati šest meseci da organizuje izbore, a povratak na ustav iz 2008. godine potencijalno bi mogao dovesti do manje haotičnih odluka unutar vojnih krugova. Horsey je podsetio da bi završetak izvanrednog stanja i naredni izbori značili povratak na rudimentarnu strukturu vojnog ustava, na koju bi se vojska oslonila kako bi pokušala da povrati kontrolu.
Međutim, izgledi za uspešne izbore ostaju neizvesni, s obzirom na postojeće tenzije u zemlji i opasnost od nasilja tokom samih izbora. Opozicija najavljuje da će učiniti sve što je u njihovoj moći da ometa vojne planove, što dodatno komplikuje situaciju. Ukoliko vojska odluči da nastavi sa realizacijom izbora, suočiće se s dodatnim izazovima, uključujući organizaciju bezbednosti i poštivanje prava građana.
Na kraju, građani Mjanmara ostaju neizvesni zbog svog političkog budućnosti, dok vojska izgleda očajnički pokušava da zadrži kontrolu nad situacijom koja izmiče kontroli. Budućnost demokratije u zemlji je upitna, dok se Mjanmar suočava s unutrašnjim sukobima, ekonomski izazovima i pritiscima međunarodne zajednice.
