Godišnjica smrti Milana Nedića obeležena je početkom februara u centru Beograda, što je izazvalo burne reakcije u javnosti. Nedić je tokom Drugog svetskog rata bio predsednik marionetske Vlade i saradnik nacističkog okupatora. Pripadnici neonacističke grupe “Zentropa” i ultradesničarske organizacije “Srbska akcija” održali su komemorativni skup i zapalili sveće u čast kolaboranta. Ovo je izazvalo zabrinutost i frustraciju među antifašističkim grupama, koje su se okupile u znak protesta, ali na sreću, nije došlo do incidenata, zahvaljujući prisustvu policije.
Međutim, jasno je da ova situacija ne bi smela biti normalna u civilizovanom društvu. Udruženja antifašista i ljudskih prava, kao što su Inicijativa mladih za ljudska prava i Zeleno-levi front, zahtevala su od policije da zabrani skup, ali njihovi zahtevi nisu naišli na odgovor. U Srbiji postoji zakon koji zabranjuje nacističke i fašističke manifestacije, ali se čini da se u praksi ne primenjuje.
Takođe, Ministarstvo unutrašnjih poslova je izazvalo kontroverzu jer je u svom promotivnom kalendaru stavilo fotografije pripadnika Nedićeve Srpske državne straže. Ovo je izazvalo oštre kritike jer se time, kako tvrde kritičari, pokušava rehabilitacija kvislinške policije iz vremena nacističke okupacije.
Sud je prethodno odbio zahtev za rehabilitaciju predsednika Nedića, ali se ipak čini da postoji određeno razumevanje za njegovu ulogu u srpskoj javnosti. Uprkos tome činjenica je da je Nedić bio saradnik nacističkog režima i da je njegova uloga tokom rata izazvala mnoge kontroverze.
Sadašnje događaje mnogi tumače kao nastavak postepene rehabilitacije Nedića kroz druge kanale, kao što su promotivni materijali i dozvole za komemorativne skupove. Ovo je naišlo na osudu dela javnosti, ali se čini da postoje politički interesi koji podržavaju ovakvu rehabilitaciju.
Ovo je izazvalo zabrinutost i frustraciju među antifašističkim grupama, koje su se okupile u znak protesta, ali na sreću, nije došlo do incidenata, zahvaljujući prisustvu policije. Međutim, jasno je da ova situacija ne bi smela biti normalna u civilizovanom društvu. Udruženja antifašista i ljudskih prava, kao što su Inicijativa mladih za ljudska prava i Zeleno-levi front, zahtevala su od policije da zabrani skup, ali njihovi zahtevi nisu naišli na odgovor. U Srbiji postoji zakon koji zabranjuje nacističke i fašističke manifestacije, ali se čini da se u praksi ne primenjuje.
