Diplomata Zoran Milivojević danas je istakao značaj posete predsednika Evropskog saveta (ES) Antonija Košte Beogradu, podvlačeći interes EU za region. Trogodišnjak se poziva na potrebu nastavka procesa evrointegracija Srbije i vraćanje politike proširenja na agendu Evropske komisije.
Milivojević je, govoreći za Tanjug, naglasio da poseta Košte prikazuje jasan signal o nameri EU da podrži Srbiju na njenom putu ka članstvu. On ističe da je ključno da se proces evrointegracija deblokira, posebno otvaranjem klastera 3, što bi potvrdilo da EU vidi Srbiju kao buduću članicu, u kontekstu dijaloga i rešavanja otvorenih pitanja odnosa prema pristupnim pregovorima.
Na pitanje o prioritetima koje Antonio Košta postavlja među balkanskim državama tokom evrointegracija, Milivojević je ukazao na Crnu Goru kao zemlju koja trenutno ima prednost. To je zbog toga što je Crna Gora otvorila sva pregovaračka poglavlja, dok Srbija ima posebne političke uslove koje druge države nemaju, a koji značajno otežavaju njen put ka EU.
Kada je reč o reformama kao ključnim faktorima za članstvo, Milivojević je ponovio da su one od suštinskog značaja. On napominje da Srbija pokazuje dobar pravac u implementaciji pravne tekovine EU, ali naglašava da posebni politički uslovi predstavljaju najveći problem. Ovi uslovi su specifični za Srbiju i ne postoje za druge zemlje, što otežava iskren i konstruktivan odnos sa EU.
Prema njegovim rečima, postoje dva ključna pitanja koja su presudna: usaglašavanje sa spoljnom politikom EU i odnos sa Rusijom, kao i situacija na Kosovu i Metohiji. Milivojević smatra da bi Srbija mogla biti u boljoj poziciji ukoliko ispuni obaveze koje je preuzela, posebno u oblasti medijskih zakona.
On je dodao da je optimističan u pogledu mogućnosti da Srbija ispuni sve što od nje EU traži kako bi postala deo porodice evropskih zemalja do 2030. godine, pod uslovom da proces pregovaranja bude pošten i da Srbija ne bude izložena posebnim političkim uslovima. Prema njegovom mišljenju, deo krivice za situaciju leži i na EU, zbog dugotrajnog neuspešnog posredovanja u pregovorima između Beograda i Prištine.
Milivojević je takođe istakao da bi konstruktivan angažman EU u traženju političkog rešenja na bazi kompromisa mogao značajno olakšati proces pristupanja Srbije EU. Ukoliko bi se situacija na tom planu poboljšala, smatra da bi Srbija mogla ubrzati svoj put ka članstvu.
Završavajući svoju izjavu, Milivojević se osvrnuo na dosadašnje napore Srbije i EU, naglašavajući da dijalog i međusobno poverenje moraju biti u centru svih razgovora o budućnosti regiona. On veruje da je moguće ostvariti napredak kroz zajedničke inicijative i da Srbija može postati punopravan član EU, ukoliko obezbedi dalje reforme i postigne napredak u rešavanju ključnih političkih pitanja.
Ova izjava dolazi u trenutku kada je Evropska unija ponovo istakla značaj Zapadnog Balkana u kontekstu svoje spoljne politike, a Milivojević veruje da će takvi gestovi otvoriti vrata za jaču integraciju i saradnju između Srbije i EU. U ovu svrhu, važno je usmeriti napore na konstruktivni dijalog i zajedničko delovanje koje bi dovelo do stabilnosti i prosperiteta u regionu.
