Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je danas da je završen nacrt zakona koji će omogućiti legalizaciju bespravne gradnje. Plan je da se zakon nađe na dnevnom redu Vlade Srbije u petak, nakon čega bi bio upućen u skupštinsku proceduru.
U razgovoru za Tanjug, ministarka je istakla da se očekuje da zakon stupi na snagu u oktobru i da ima dva ključna cilja. Prvi je omogućavanje da svi objekti koji su evidentirani na raznim digitalnim platformama postanu vlasništvo stvarnih vlasnika. Na taj način, građani koji trenutno koriste nepokretnosti bez pravnog osnova postaju njihovi formalni vlasnici. „Ovo će dati državi preciznu svojinsku evidenciju, rešiće brojne imovinsko-pravne odnose koji se decenijama nisu mogli regulisati“, navela je ona. Tako će država moći da bolje planira prostor i štiti javni interes kroz očuvanje oblasti od važnosti, kao što su javne namene, priroda i kulturna dobra.
Drugi cilj ovog zakona je prevencija nove bespravne gradnje. Prema rečima ministarke, uvodi se nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju odmah po stupanju zakona na snagu. To znači da će objekti koji budu izgrađeni bespravno automatski biti upisani u korist Republike Srbije. O tome da li će ti objekti biti rušeni ili iskorišćeni za opšte dobro, poput vrtića ili škola, odlučujeće Vlada Srbije.
Ministarka je istakla da je ovaj zakon u pripremi već godinu i po do dve, ali da ranije nije postojala završena digitalizovana baza podataka. „Srbija sada prvi put formira digitalnu platformu na kojoj će biti evidentirani svi izgrađeni objekti“, dodala je. Opštine će biti zadužene da dostave svoje digitalne planove, kako bi se ovi podaci integrisali u novu platformu. Nakon što zakon stupi na snagu, sve opštine će dobiti nalog da u roku od 30 dana unesu sve relevantne podatke.
Ova inicijativa dolazi usred sve većih zabrinutosti zbog bespravne gradnje i potrebe za regulisanjem imovinskih prava u Srbiji. Mnogi građani su u prethodnim godinama koristili objekte koji su izgrađeni bez potrebnih dozvola, što je dovelo do komplikacija u pravnoj regulativi. Sledeći korak je obezbeđivanje pravne sigurnosti tim građanima, dok država dobija mogućnost da usmerava razvoj i planiranje prostora na efikasniji način.
Sofronijević je naglasila važnost ovog zakona za sve strane — građane, državu i privredu. Smatra da bi nova regulativa mogla doneti značajne koristi, podstičući stabilnost tržišta nekretnina i osiguravajući građanima pravo na imovinu koju koriste. Ujedno, državne institucije će imati bolju kontrolu nad urbanističkim razvojem, što može doprineti održivijem pristupu planiranju prostora.
Tokom prethodnih meseci, vlada je intenzivno radila na pripremi zakonskog okvira koji će omogućiti legalizaciju bespravne gradnje. Ovaj proces je nezamisliv bez adekvatne digitalne infrastrukture, koja će olakšati prikupljanje i obradu podataka. S obzirom na to da je beograd i dalje u fokusu kada je reč o bespravnim objektima, očekuje se da će zakon imati najveći uticaj u urbanim sredinama, gde je stopa ilegalne gradnje najviša.
Jedna od dodatnih prednosti ovog zakona je što će se omogućiti lakša zaštita prirodnih i kulturnih dobara. Pravilno planiranje prostora će omogućiti očuvanje važnih resursa i smanjenje negativnog uticaja urbanizacije na životnu sredinu.
Sve u svemu, donošenje ovog zakona i njegova primena mogu predstavljati značajan korak ka rešavanju problema bespravne gradnje i uspostavljanju reda u sektoru građevinarstva u Srbiji. Očekivanja su velika, a efekti koje će zakon imati na društvo i ekonomiju mogla bi biti dugotrajna.
