Majka Stefana Filića (18), koji je ubijen pre pet godina u Velikoj Plani, odlučila je da na njegov rođendan javno podeli svoje misli i osećanja u pismu. U tom emotivnom obraćanju, ona je ponovo podsetila na bol koji njihova porodica nosi zbog ovog stravičnog gubitka, kao i na frustraciju zbog relativno blagih kazni izrečenih onima koji su odgovorni za smrt njenog sina.
U svom pismu, koje je otvorila snagom bola i gneva, majka je izrazila duboku mržnju prema ljudima koji su zverski ugasili život njenog sina. Njene reči su bile ispunjene snažnim emocijama, govoreći o tome kako su ubice, vođene kukavičkim instinktom, bezdušno srušile njen svet. „Srušili su te na ulici i zgazili kao trulu voćku, kao da nisi bio moja ljubav i moj ponos. Zveri, kukavice, huligani,“ napisala je. Ove rečenice oslikavaju bolnu realnost gubitka, ali i nezadovoljstvo zbog načina na koji je pravda zadovoljena, ili bolje rečeno, nije zadovoljena.
U nastavku svog pisma, ona je naglasila da njena bol nije samo lična, već je to i univerzalni krik svakog roditelja koji je izgubio dete na ovakav okrutan način. „Ugasili su moje svetlo, ugasiće se i njihovo,“ poručila je, dodajući da će, bez obzira na sve, nastaviti da se bori za pravdu u ime svog sina. Opisuje kako na svaki način pokušava da pronađe mir unutar sebe, čak i dok joj prednosti koje joj je život dao, u obliku majčinske ljubavi, postaju sve krhkije.
Njena reči su takođe poziv na svesnost, kako o tužnoj sudbini njenog sina, tako i o brojnim drugim slučajevima nasilja koji su se desili u društvu. Izražava potrebu da se stvari promene i da se pravda konačno zadovolji. „Dok oni beže od odgovornosti, ja ću se boriti da se njihov zločin ne zaboravi,“ dodaje.
Osim što se bori za pravdu, majka Stefana deluje kao glas mnogih drugih žrtava nasilja. Pokazuje kako nasilje ne pogađa samo fizički nego ostavlja dugotrajne rane i traume na porodicama. Njene reči su postale simbol nade, ali i upozorenje društvu da je potrebno suočiti se sa stvarnošću.
Na kraju svog emotivnog pisma, poručuje: „Mirno spavaj Anđele i srećan ti nebeski rođendan“. Ova fraza odražava želju svakog roditelja koji je izgubio dete – da njegov sin ili ćerka na nekom boljem mestu pronađe mir i sreću, dok se njihovi roditelji bore da održe uspomenu na njihovu nevinu dušu.
Osim ličnog bola, ova priča podseća javnost na potrebu za snažnijim pravnim okvirima i društvenom odgovornošću kada je u pitanju nasilje, te na važnost pružanja podrške porodicama žrtava. Težak teret gubitka koji majka nosi, kao i njena borba za pravdu, mogu biti inspiracija za sve one koji se suočavaju sa sličnim tragedijama.
Svakim danom, čini se, otvara se sve više diskusija o nasilju i sigurnosti, a ovakva pisma mogu poslužiti kao pokretač promena. Osim što je pismo Stefana Filića pokazalo snagu ljudskih emocija, takođe je i poziv na akciju, apel svima nama da se borimo protiv nasilja i da nikada ne zaboravimo one koje smo izgubili.
