Kompanija Neuralink, koju je osnovao američki preduzetnik Ilon Mask, planira da započne ispitivanja prevođenja ljudskih misli u govor već u oktobru. Ovu informaciju saopštio je predsednik kompanije, Donđin Seo, tokom prezentacije u Korejskom naprednom institutu za nauku i tehnologiju (KAIST) u Seulu. Njihov cilj je pomoći ljudima koji su izgubili sposobnost govora, obezbeđujući direktnu komunikaciju od mozga do glasa bez potrebe za tastaturom.
Seo je objasnio da će ova tehnologija moći da snimi ono što ljudi misle, odnosno kako zamišljaju reči koje žele da izgovore. Ovaj napredni pristup komunikaciji je rezultat višegodišnjeg istraživanja i razvoja Neuralinka, koji pravi čipove koji se implantiraju u ljudski mozak i povezuju ga sa računarom. Kompanija je osnovana 2016. godine, a tri godine kasnije održana je prva prezentacija na kojoj su predstavljeni rani koraci razvoja ovih čipova.
Neuralink trenutno razvija tri proizvoda: Telepathy, koji vraća kontrolu nad uređajima osobama sa paralizom; Blindsight, koji teži vraćanju vida kod osoba sa potpunim slepilom; i neimenovane interfejse za lečenje neuroloških i psihijatrijskih poremećaja. Svi ovi implantati su dizajnirani da budu potpuno bežični i nevidljivi, a operacije se izvode pomoću robota nove generacije koji ubrzava proces hirurških intervencija.
Važno je napomenuti da je američka Agencija za hranu i lekove (FDA) dodelila implantatu Neuralinka status „revolucionarnog uređaja“ u oblasti prepoznavanja govora. Ova oznaka ukazuje na to da se smatra da tehnologija ima značajan potencijal da unapredi tretman osoba sa povredama govora.
Do septembra ove godine, Neuralink je izvestio o ugradnji neuročipa u 12 ljudi širom sveta. Ovi korisnici su zajedno proveli ukupno 2.000 dana koristeći uređaje, što je dovelo do akumulacije više od 15.000 sati korišćenja. Ranije je iz kompanije saopšteno da je sedam osoba sa povredama kičmene moždine i amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS) već koristilo implantate za kontrolu svojih računara. Ove osobe su mogle da kontrolišu kursor, igraju video igre i pretražuju internet koristeći isključivo svoje misli.
Pored tehnologije za prevod misli u govor, Neuralink se takođe fokusira na istraživanje različitih aspekata neurološkog zdravlja. Cilj ove kompanije nije samo pomoći osobama sa fizičkim invaliditetom, već i unaprediti kvalitet života ljudi sa različitim psihijatrijskim poremećajima. Ovo uključuje razvoj interfejsa koji bi mogao pomoći u lečenju stanja kao što su anksioznost i depresija.
Ekspert za tehnologiju i neurologiju ističu da je Neuralinkova tehnologija duboko ambiciozna i potencijalno transformativna. Ipak, ukažu i na etička pitanja i izazove koji dolaze sa razvojem uređaja koji se direktno povezuju sa ljudskim mozgom. Postavlja se pitanje kako će se osigurati sigurnost i privatnost podataka koji se prikupljaju i obrađuju putem ovih čipova.
U zaključku, Neuralink predstavlja jedan od najuzbudljivijih i najizazovnijih projekata u savremenoj tehnologiji. Njihove ambicije da premoste razliku između ljudske misli i verbalne komunikacije mogle bi dostići nove visine, dok bi istovremeno postavile ključna pitanja o etici i budućnosti interakcije između ljudi i mašine. Iako su izazovi veliki, potencijal utiče na to da svet posmatra Neuralink kao pionira u razvoju tehnologije koja bi mogla drastično promeniti način na koji komuniciramo i doživljavamo svet oko nas.
