U selu Rožanstvo, skriven u zlatiborskoj šumi, nalazi se misteriozni zamak koji privlači pažnju prolaznika. Iako je poznati Zlatibor prepoznatljiv po svom centru i Kraljevom trgu, ova skrivena lokacija predstavlja pravi dragulj za entuzijaste. Ovaj napušteni objekat je zapravo trebalo da postane banjsko lečilište koje je započeo Toša Lazović polovinom prošlog veka. Njegova ideja bila je da iskoristi lekovitu mineralnu vodu koja izvire na ovom mestu, ali nakon njegove smrti, projekt je stao, a zamak ostao zaboravljen.
Toša Lazović je bio dalekovidan čovek koji je već u sedamdesetim godine prepoznao mogućnosti turizma na Zlatiboru. Kao bogat čovek, planirao je izgradnju objekta koji bi koristio lekovitu vodu sa lokalnog izvora. Prema rečima mladića iz Rožanstva, voda iz ovog izvora pomaže u lečenju raznih bolesti sa posebnim naglaskom na kožna i očna oboljenja. Lokalni meštani su svesni vrednosti ove vode i često je koriste za svoje zdravlje.
Na ovom području sprovedena su stručna istraživanja koja su pokazala da voda ima temperaturu od 17 stepeni i izuzetno je siromašna solima, što je čini pogodnom za lekovite efekte. Lazović je projektovao grandiozni objekat sa pet nivoa, prostranim terasama i uređenim kupatilima. Ispred su se nalazili bazeni sa banjskom vodom, travnjaci i druge zelene površine koje su doprinosile estetskom doživljaju.
Međutim, nakon Lazovićeve smrti devedesetih godina, izgradnja je obustavljena, a niko nije bio zainteresovan da nastavi njegov rad. Unutrašnjost zamka brzo je opljačkana, a vredni materijali, kao što su pločice iz bazena, potpuno su nestali. Ova scena zapravo odražava tužnu sudbinu potencijalnog blaga koje je moglo da postane popularna destinacija, te lokalni meštani s nostalgijom razmišljaju o tome šta bi se moglo ostvariti da je projekat završen.
Pored zamka, Toša Lazović je takođe planirao da izgradi crkvu u neposrednoj blizini, čiji temelji su ostali, kao i fabriku za sterilizaciju i flaširanje vode, ali ni ta ideja nije zaživela. Sagovornik iz Zlatibora napominje da su Toševe ambicije i planovi mogli da promene izgled i sudbinu ovog kraja, transformišući ga u „mali Švajcarsku“.
Danas zamak u Rožanstvu služi kao podsetnik na prohujale dane. Njegova lepota ostaje skrivena u razorenim zidovima i divljini koja ga okružuje. Pitanje koje se postavlja je: ko će ponovo oživeti ovu zaboravljenu lokaciju, i da li će se nekadašnja slava ovog mesta povratiti? Meštani i zaljubljenici u prirodu nadaju se da će se uskoro nalaziti neki vizionar koji će prepoznati vrednost ovog misterioznog zamka i obnoviti ga, vraćajući život u ovu čarobnu šumu Zlatibora.
