Olimpijske igre su najveći sportski događaj na svetu koji okuplja sportiste iz svih krajeva sveta radi takmičenja i promovisanja olimpijskih vrednosti. Međutim, istorija olimpijskih igara obiluje primerima politike i međunarodnih sukoba koji su uticali na održavanje i učešće sportista na igrama.
Od samog osnivanja modernih Olimpijskih igara, politika je bila neraskidivo povezana sa sportom. Mnogi konflikti poput invazija, sukoba i terorističkih pretnji uticali su na igre, kao što je slučaj sa igranjem Rusije i Belorusije na OI u Parizu zbog njihove uloge u ratu u Ukrajini.
Olimpijske igre su takođe bile platforma za izražavanje političkih stavova sportista, poput gestova protesta protiv rasizma, diskriminacije i drugih nepravdi. Poznati su primeri poput Džesija Ovensa u Berlinu 1936. ili američkih atletičara u Meksiku 1968. koji su svojim gestovima skrenuli pažnju na društvene probleme.
Pored toga, organizacija Olimpijskih igara u određenoj zemlji može biti način da se politički ili ekonomski položaj te zemlje promoviše i da se stavi na globalnu mapu. Malo nacije su imale priliku da pobede velike sile i time pokažu svoju sportsku izvrsnost i nacionalni ponos.
Ipak, uloga sportista u politici je često kontroverzna, jer oni često postaju žrtve sankcija ili bojkota zbog postupaka njihovih vlada ili državnih organa. Olimpijske igre su takođe mesto gde se sportisti suočavaju sa političkim i ekonomskim pritiscima, poput slučaja ruskih sportista pod sankcijama zbog dopinga.
Uprkos svemu, ideja olimpijskih igara kao mirovnog pokreta često je osporena, jer je politika neraskidivo povezana sa sportom kroz istoriju i često utiče na održavanje igara i učešće sportista. Kroz istoriju, politički sukobi, terorističke pretnje i manipulacija sportom bili su sastavni deo olimpijskih igara, pokazujući da sport i politika u stvarnosti idu zajedno.
