Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, u svojoj knjizi „Globalni ratovi strateških narativa, bitka za Srbiju“, analizira trenutnu geopolitičku situaciju u svetu, koja se postepeno transformiše u multipolarni sistem. Mitić posebno naglašava ulogu Srbije i izazove s kojima se naš region suočava u okviru ove promene.
Nedavna presuda Miloradu Dodiku, koju je izrekao sud u Sarajevu, postala je povod za razmatranje šireg konteksta globalnih geopolitičkih pitanja. Mitić smatra da je ova odluka bila predvidiva i potencijalno destabilizirajuća za Bosnu i Hercegovinu, ali i za region u celini. Navodi da je to „veštačka kriza“ koja je rezultat delovanja zapadnih faktora, kao i pokušaj da se destabilizuje Republika Srpska i Dejtonski sporazum.
Prema Mitiću, proces slabljenja Republike Srpske počeo je odmah nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, i kako je ova entitet postajao svesniji pretnji po svoje nadležnosti, tako je počeo da se protivi politici koja teži njegovom slabljenju. On takođe ukazuje na to da Kristijan Šmit, visoki predstavnik, nije imao saglasnost Saveta bezbednosti UN za donošenje ove presude, zbog čega njegova odluka ostaje nelegitimna.
Knjiga se bavi izazovima multipolarnog sveta, koji je u postepenom razvoju od bipolarnog poretka Hladnog rata i unipolarnog sistema iz 90-ih godina, kada su Sjedinjene Američke Države dominirale globalnim pitanjima. Mitić objašnjava kako se svet polako pomera ka multipolarnosti, a velike sile se bore za boljitak svojih pozicija. Ova dinamika stvara napetosti između „poretka zasnovanog na zapadnim pravilima“ i onih koji smatraju da takav pristup dovodi do urušavanja međunarodnog prava i autoriteta UN.
Mitić ukazuje na to da su događaji poput NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine i jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine otvorili „Pandorinu kutiju selektivne primene međunarodnog prava“. Ova previranja imaju dugoročne posledice na odnose između velikih sila i manjih država.
U kontekstu Srbije, Mitić postavlja tri ključna pitanja koja će oblikovati budućnost zemlje. Prvo je da li će Srbija biti primorana da prizna nezavisnost Kosova i postane deo centralizovane Bosne i Hercegovine, što bi značilo zapravo uništavanje Dejtonskog sporazuma. Drugi izazov je proširenje NATO-a na Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, što bi ozbiljno narušilo suverenitet ovih zemalja. Treće pitanje je o perspektivama Srbije u Evropskoj uniji, sve više pod pritiskom zapadnih sila.
Mitić takođe ukazuje na to da Amerika pod Donaldu Trampu može formirati drugačiji narativ o geopolitičkoj situaciji u svetu. Promene u američkoj spoljnoj politici, kako on naglašava, drastično su uticale na globalne narative, posebno u kontekstu sukoba u Ukrajini. Mitić beleži da je Tramp preokrenuo narativ i usmerio ga prema stavovima bliskim Rusiji, što je izazvalo zabrinutost među evropskim liderima.
Pored toga, nezadovoljstvo građana Evropske unije zbog finansiranja rata u Ukrajini postaje sve očiglednije, a Mitić ističe da je upravo to nezadovoljstvo jedan od ključnih faktora koji će oblikovati buduće političke promene. On navodi da se u zemljama poput Nemačke i Francuske primećuje porast popularnosti suverenističkih stranaka, a alternativni glasovi postaju sve jači.
Mitić zaključuje da i pored trenutnih povoljnih međunarodnih prilika za Srbiju, izazovi ostaju, posebno u svetlu pritisaka sa Zapada. On se pita kako će Srbija navigirati kroz koji politiku EU, koja često nije u skladu sa njenim interesima. Ova dinamika ukazuje na složenu i izazovnu budućnost Srbije u ratu strateških narativa i globalnom geopolitičkom okruženju.
